Просветни гласник

393

стих, уживањем, које даје какво узвишено или духовито дело, и задовољством, које човек налази у анализовању и исказиваау ових утисака. Колико сам видео младића, који су подлегли овом искугаењу, те постали неподобним за сваки озбиљан посао и сањају само о еФемерним успесима у периодичној штампи! На послетку, да не говориао о онима, које је ова сирена завела или учинила да постану неверни матери својој, од куда долази, ако не од њене разнежене песме, што у филолошким Факултетима на таку одвратност наилазе тешки и каткад сухопарни радови, које тражи граматика, метрика и критика текстова? Ја не видим, да се у природњачком Факултету ко год чуди барем толико исто тешким напорима, који се траже за микроскопска испитивања, хемиске анализе и алгебарске рачуне. Код нас би хтели да се увек иде путем који је посут цвећем. Ну, у : 'осталом, не мислим, не могу да допустим, да код оних што ће изучавати право, медицину, хемиЈу, математику, историЈу и философију треба скоро једино вежбати литерарно суђење, као што се то данас чини. Лепо, а нарочито лепо у књижевности, предмет ј "е врло ограничеиој области научној, ако се већ сада име науке може дати теоријама, које се тога тичу. На против, свакој науци, ма која да је, науци чистој или примењеној, науци универсалној или специјалној, предмет је истина. Свака наука опажа Факте, потврђује их, уређује их и стара се да из њих извуче опште истине; на послетку, код свих ових операција она оверава ресултате, то јест даје критику, и то овога пута не литерарну критику, већ критику научну, или боље рећи сасвим кратко критику. Ето, ако се не варам, у том би требало вежбати и суђење у оних који ће бити студенти. Свакојако не треба их пре времена уплетати у права научна пспитивања: ја не бих хтео да се Филологија унесе у гимиаЂију, као ни друга каква наука, осем може бити у највише разреде, и то у слабој мери, колико да би се учинио прелаз од приправних студија ка специјалним; али само ако се најпре да младим питомцима пример потпуне научне ваљаности у лицу њихова проФесора, што није ништа друго до апсолутно поштовање истине; ако се учини, да они осете важност тачности, јасности и строгости у опажању иојединих Факата и у генерализовању; за тим, ако се они сами неосетно навикавају, без икаке учевне опреме, да опажају, упоређују, разређују, да закључе што год, ако имају елемената за закључак, а да се уздрже од суђења, ако немају довољно разлога; да оцењују доказе, да испитују сведочанства; да разликују разне ступње извесности и вероватноће; а то су све ствари, за које дивно пристаје изучавање старих језика и јога боље објашњење старих писаца, које нал отвара поглед на антпчки свет, који је у исто време тако различан од нагаег и опет интимно везан за наш. После овога ће се, надам се, разумети, штосејане устежем, да метод|Ј с.матрам као нешто битно у научним студијама, па и у самој нашој науци; одобриће се, гато ја скуп студија о старини зовем филологијом а не литературом .