Просветни гласник

430

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

походити турска купатида (хамаме), јер се у њима тело поступно загрева и расхдађује. Купање лети спојено с пдивањем сиажи тело, чисти кожу и лечи од реуматизма и од нервних бодести. Има људи који се тога ради купају у текућој води од ранога пролећа до дубоке јесени. У Србији живи један випти чиновник који двадесет година тако ради, и хвали се да се тиме излечио од нервозе. Ударац је био јак: сахранио је у брзо сву децу, те је од тешке жалости нзгубио био сан и почео нагдо слабити. „Да нисам тако радио" прича тај чиновник давно бих отшнао у лудницу. Купајући се у хладној води опростио сам се и реуматизма, који сам добио у ратовима". Ово купање у хладној, текућој, води прекида овај смели човек од децембра до марта (три месеца), за које време уиотребљава хладне туигеве у кући. Кад започне купање у рецн не прекида га до дубоке јесени без обзира на кишу, на ветар па чак и на мањи мраз. Али се овај начин лечења не би смео свакому препоручити без лекарског савета. Храна. 0 храни су мишљења нодељена. Једни мисле да треба јести што више меса, а други доказују да се и о биљној храни може човек веома оснажити. И овде ће, канда, средина бити најбоља. Наш народ лепо каже: „Од шта сит, од тога и дебео". Главно је да човеку храна пробуде, па било даје то храна посна или мрсна. За избор јела најбољи је саветник — желудац. Што једному подноси, за другога нијеА у сваком случају вреди опет она наша иословица: „Кад ти је најслађе — престани!" Оброке ваља удесити по својој угодности. Јаких зачина ваља се чувати. Др. Колб препоручује да се — док траје тренирање — једе на дан по 150 грама шећера. Јелински атлети, тога ради, јели су много смокава. Из исповести једнога вегетаријанца видеће се како се тешки атлетски радови могу вршити и уза слабију, вегетаријанску храну: „Пре пет година ностао сам вегетаријанац, хотећи да се излечим — као што су и многи други тога ради постали вегетаријанци. Имао сам јаку нервозу, рђаво сваривање, необичну главобољу и жутицу. Л.ети, кад су настајале велике врућине, једино ми је помагао лед, те нисам био полудео од силне главобоље. Сва ова зла почела су ме, мало по мало, остављати, чпм сам окренуо живети вегетаријански, и, хвала Богу, данас не знам за главобољу. Уза ме је, добровољно, пристала и моја жена, па и наша четворогодишња ћерчица још ниЈе окусила меса. Ово је дете тако живахно, пуначко и издржљиво, због чега многи мисле да се оно изврсно храни. Али како се сваки зачуди кад му кажем чиме се ово дете храни! Кад би и овде (у Аустрији) био обичај као у Немачкој, да се приређују изложбе вегетаријански одгојене деце, ја бих одмах изложио моју ћерчицу, која до сада још ни.је боловала. Ваља ми и то казати да сам ја витак, а и жена ми је нежног састава. Начин храњења, који деци тако прија — не може ни за одрасле бити рђав„