Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВА

431

Наравно да се ја не чудим кад видим да многи тај начин рђаво разумеју; како се ту не греши! Један мисди да му треба јести разноврсне зелени и ништа друго; други тражи само тестана јела; т^ећи се гуши само сиром и јајима; четврти једе што више тпећера. Знам их, опет, који на дан једу по пет пута, други три пута или два пута, па их има [који на дан једу само један пут. Све ово гледао сам и ја. „0 вегетаријанству се у народу, у опште, мисли погрешно, и верује се да не треба јести јаја и масло, а пиво и вино смеју се пити. Међутим вегетаријанац је онај који не једе нигата од заклане животиње, и не пије алкохоллих паћа, али не отура јаја, млеко и масло. По себи знам да се без белога смока и без јаја може изврсно живети, премда ми чаша млека, два јајета или мало сира нису на одмет. При свем томе главна је храна вегетаријанду зрно (разна жита и варива) и воће ; . „Како се у најновије време доказује беланчевина се у телу, и при јачем напрезању, врло мало троши, и онда зашто је треба тако много у тело уносити? Грашак и сочиво већ имају више беланчевине, него што телу треба (скоро као и месо). Већ се Пајер у својем путовању на север чуди што су му људи слабили кад год су у несташици хлеба јели само месо, а били су издржљиви кад год су остајали без меса, те су живели о самом хлебу. „Псето које се храни само месом (без костију и без крви) мора угинути, а ловачки пас који се храни биљном храном поучљивији је, издржљивији, и има јаче обоњање. Међутим псето је по својем саставу више упућеко на животињску храну. „Милер , победилац на шестодневној утакмици између велосииедиста, живи скоро сасвим вегетаријански. Четворица првих тркача који су за њим стигли, такође су вегетаријанци. „ У Немачкој су чињени покушаји с весларима, па се доказало да је велика замореност савлађивала најпре оне, који су се само месом хранили, а. најиосле оне који су се хранили само биљном храном, додајући јој по мало шећера. У најновије доба даје се коњима 2—2'Д кг. шећера, те више издрже, и не изгубе ништа од тежиое. „До сада је у упуствима за тренирање приказиван шећер као отров, а сада, одједанпут, постаје најчистији животни елексир. Обоје је неистинито. Шећер јесте и остаје отров за прехрањене људе, који се тренирају да би смршали. Стога ваља обазрив бити: коме ће се, када и колико шећера давати. „Животиње које се не хране месом (слон, биво, коњ и тд.) надмашују зверове у снази и у издржљивости. И најслабији магарац издржљивији је од охола „цара свих животиња", који је после свакога већег скока толико изнурен, да му треба времена, док се за други скок спреми. Јер у оно, што за лавовску великодушност веле 1уА и или Брем, ми вегетаријанци не верујемо. С друге стране наше гледиште цросвитни гласник , II. вн>., 4. св., 1904. 29