Просветни гласник

432

ПРОСВЕТНИ гллсник

биће вероватније, ако се незнатни грудни кош у зверова упореди с великом количином мишића. ПлуКа! Тајна сваке ведике издржљивости у овоме је органу, који је теду исто, што и парни казан машини. Овај орган најбоље је развијен у коња тркача. И шта ваздуха мора ова п.тућа у трди удахнути и издахнути, јер је сваки нишић у највећем напору, а за сваки треба прибавити довољно ваздуха. Ако су спољни органи, мускули, знатно развијенији од унутрашњих, снага ће за, кратко време бити већа, али организми с развијенијим унутрашњим органима (срце, илућа и т.д.) биће много издржљивији , а то баш и јесте главно. За ово су најбољи пример добри пешаци и тркачи. II право здравље може бити само у оном телу, у којем су развијенији унутрашњи органи од спољашњих, или су бар на једнако развијени. Срце и нлућа јесу — издржљивост, а издржљивост је — здравље: бар тако .је у највише случајева. II кад год због великих напрезања у трчту или у веслању узмора насгати прекид ради одмора, то не бива због слабих мишића, него због слабије плуће, „У човечјем телу темељ је — костур; проширити костур, а нарочито грудми кош, значи: дати плући више простора да се развија. Ја мислим да ни један добар одгајивач коња неће пропустити да погледа, да ли је простор, у који је смештена плућа, што већи? Али за своју рођену расу човек се много не брине. Ако му се за то приговори, рећи ће вам: „Човек није коњ!" „Мешовитом храном вегетаријанац јача сво.ј костур много боље, него онај који само о месу живи. Ја нисам од оних вегетаријанаца, који сасвим одбацују месо, али му додајем много: хлеба, пиринча, воћа и тд., нити се трудим да, што но кажу, заварчим људе од меса, кудећи га на сва уста, али се, ипак, радујем, кад видим да моји пријатељи на најмању меру своде меснату храну и алкохолна пића". Еао што се види из овога искуства, стеченога разним и дугим огледима, најбоље је поступити по оној класичној изреци: „Ништа сувише !" Крајности су увек и свуда штетне, на и у питању о храни. Греши и онај који мисли да је само месо најбоља храна, као и онај који препоручује само биљну храну. Ово питање о избору хране могло би се заменити питањем о умерености. Наш народ о Божићу и о Ускрсу оОично претерује у јелу и у пићу, а зашто? Зато, што се после дугога поста органи за варење одвикну од масне и меснате хране, те због нагле промене наступе иоболевања. То је тако честа појава у свима домовима који посте цео пост, да је оптерећење желуца о великим иразницима посгало као неки обичај. Отуда и она чудновата пословица: „Ако сам се и опила — Божић ми је дошао!..." У нас се обично мисли да се наш народ рђаво храни т.ј. да мало једе меса, и да најбољу храну, месо и сланину, поједе зими кад ништа не ради, а у лето, кад настану најтежи радови, да се храни киселицом