Просветни гласник

690

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

тељи и наставници. А они, који то иренебрегавају, наиуштају баш тиме вршење важних дужности, које им налажу нови захтеви демона. Ја сам добио неколико стотина писама од родитеља, који су ми већином исказивали своје признање на томе, нтто су, благодарећи проучавањима дечје природе, сазнали ствари, необично важне за напредак њине сонствене деце. И сам сам утрошио много времена на испитивање психичких особина ради тога да би изнео пред родитеље, који су ми тражили савета за своју деду, резултате мојих напора. Ја ве могу мислити, да сви ти људи имају настране инстинкте с тога, што желе нроучити своју децу, или што они, који ми благодаре, раде тако, да у њих превлађује ум над срцем. Да, и у самој ствари, има ли на свету ишта дирљивиџ, него што је неироучено дете? Ако ли система слободног избора занимања проникне у више и чак у средње школске заво^е,, то пре свега ваља њу прилагодитн природи и потребама засебне деце ради тога, да би школа била установа, ко.ја осигурава живот и струку. Интересантно је, гпто се "само они, чија се ФИлосоФија оснива на претераном самоуверењу, боје самознања или додира с дечјом природом. Самопознање се веома разликује од самосазнања, а из пређашњих тачака гледишта излази, да узвишен предмет нроучавања за човека — јесте човек као такав, а други, по важности предмет испитивања — јесте детињство. Одатле истиче нова обавеза, коју заборављају они родитељи, који недовољно воле своју децу, да би их проучили." Многи су се критичари изражавали иротив широко засноване Холове системе проучавања деде, наводећи, како грађа, коју су скупили невешти посматрачи нема никакве вредности. Но, по мингљењу Хола, такви критичари заборављају при томе очевидну разлику међу скупљањем сирове грађе н прерадом исте у скупоцене облике, — послови, који су толико различни међу собом, као посао тесача камена и скултора. „Готово свака разумна мати, — вели Хол, — може ми казати, воли ли њено дете да скупља дугмета, слике, поштанске марке, да ли га окружују замишљени другови, какве погрешке најчошће прави, каквим се луткама и играчкама игра, кад су му се појавили први зуби, од чега је боловало, која му је забава или игра најмилија. Савеснија мати може дати податке, који се тичу јаких и хроничких плашњи и потреса, израза љутине, подражавања, несвесних покрета, и јаког руменила, може мерити, може давати одговоре о дечјем смеху или сузама, о пузењу, развићу чулних органа, моћи кретања, развићу говора и многих других нредмета." На овом је месту немогуће потанко описати све послове у проучавању детиње природе, који су вршени под надзором С. Хола. Да иоменемо бар она питања, која су највише интересовала, па ће и у будуће интересовати тога ученога испитивача. Хол је много изгубио снаге око објашњења круга реалних представа деце, која ступају у школу, и