Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

691

око проучавања карактеристичних особина дечјега страха, дечје лажи, самосвести у деде, њених уображења и воље, дечјих предрасуда, интереса и наклоности, подлегања утицајима, а тако исто и о савести, осећању части и погледима на свест у ученика. При том, како је речено. Хо.1 се користио не само широко уређеним статистичким методом истраживања, но и подацима радионичког карактера. Објашњујући ведики успех „педодошкога" покрета, на челу кога стоји Стенли Хол, не треба, наравно, указивати само на једну предузимљивост тога знаменитога човека. Главна је засдуга ХолОва у томе, што је он разумео и оценио тежње многих својих савременика. Жеља да тачно изуче душевну природу ученика, била је у многих, који су још до Хола радили на пољу педагошке науке. Овај је научар само спојио и издигао на прво место у животу то, што је пре било растурено и незапажено. У ствари, мисли о важности посматрања дечје природе за педагога срећу се у свих великих писаца, који су расправљали о васпитању. Последњих десетина појавио се читав ред засебних покушаја посматрања или одвојених степепа развића детињег живота или поступнога развића у разним добима одређених душевних и физичких особина. Та живост у области тачних испитивања ђачке психике, без сумње се тумачи, пре свега, општим правцем умнога живота XIX века, у коме се створило уверење, да без тачнога знања н& може бити чврста ослонца за практичан рад. У том су смислу врло значајне речи, коЈе је скоро казао проФесор Мајман учесницима циришкога школскога скупа: „Ја сам уверен, да научна педагогика (а, доследно томе и школска практика) стоји у садашње време пред дилемом: или примити и усвојити успохе и резултате експерименталнога проучавања психолошких нроблема, или се одрећи од имена науке па чак и од имена научнога тумачења практичних податка." Рус. школа, септ. 1903. С. С. Станпшп!.,

ПРЕДМЕТ И ЗАДАТАК КЛАСИЧНЕ ФИЛ.0Л.0ГИЈЕ НАПИСДО МАКС ВОНЕ

(СВРШЕТАК) 2. Историја уметности и историја г^њи^енности. I Уметности, осем ноје^ије и беседништва, јесу: му^ика, нгра, драмска уметност, архитектура, скулптура и живопис.