Просветни гласник

692

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

М р и&а Је у ритиу, као и појебија. Због тога је неки изучавају за.једно са метриком. Лишта не би било боље од тога, кад бисмо имали грчких и римоких музичких дела, из којих бисмо могли сами извести теорију о овој уметности, као што то можемо учинити и као што чинимо код метрике; кад би још ови муВички комади били предмет изучавању, као шго су текстови старих иисада, тако да би се могло користити теоријом ради бољег разумеван>а дела. Али од тога нема ништа. Осим неких арија од светих песама, које могу бити из III или IV века после Исуса Христа, имамо само неколико ретких Фрагмената му^ичких, па и њина аутентичност није ван сваке сумње, а и читање им је више или мање непоуздано. Од старе му^ике за нас стоји само њена историја, и то историја, која није створена по споменицама л већ по сведочанствима старих и по закључцима, који су изведени или из општих опажања, или из онога, што можемо за метрику и ритмику опазити на текстовима. По тим општим опажањима дошли смо на миао, да је грчка муЈшка морала бити врло лепа. Народ, којему нема^равда ^у другим уметностима, није могао бити мањи ни у овој. Грци су у сваком случају били врло осетљиви |а муЗик^. 0 том имамо доказа у главној улози, која је бјвој уметностц давана. у васиитању. Мислило се, да муфика утиче на душе и дараии;- ~те Јв и сам закон забрањивао неке врсте му^ике^ а друге прописивао. Али ако се сме мислити, да. стара му^ика није била гора од наше, она је била веома различна од ње. Инструментална му^пка у старих, независно од певања, развила се тек у оно доба, кад је већ настајало оиадање. Уопште, вркална и инструментална муНика ишле су заједно. Хорска ■је му$ша била још тесио везана за игру. Хармонија у модерном смислу била. је скоро непозната, барем у вокалној мубици; певало се само у унисону. У накна.ду за то биле су врсте тонова разве природе и мнотобројније. У историји муЗике треба да се објасне сва ова питања. као и друга, која су с њима у вези. У њој ће се говорити о инструментима и о мубичким знацима. Она ће пратити напретке ове уметности од њених почетака, о којима су неке успомене сачуване у легенди, па до Тер ,ЈМЦ1дра из ЛеЗба, Олимпа млађег, Аристоксена, славног теоретичара, и на1 послетку до опадања и преображаја неких мј$ичких традиција у хришћанској цркви. Она ће показати разне характере, које је мубика имала у разних грчких племена, заТтим у Риму, где је народна мубика била врло неразвијена, а где је грчка муЗика, која је била веома распрострањена и веома цењена од краја републике, дошла већ до ступња опадања. И г р а старих има мало везе за модерном игром. Данас се само игра у опери, балет, може упоредити са античком игром, јер је она впше представа него покрет, који се чини из личног задовољства. Од елемената ове уметности један, а то је ритам, заједничка је игри, муЗици и поје$ији; други је само њен: хореграфске Фигуре и положај тела. Историја игре показаће, како је у прво вре.че код Грка била тесна веза између игре и култа; адоцчуг "ч . није, у. колико Је позориште заузимало самостално место у јавном животу,