Просветни гласник

694

просветни глдсник

II Ако су мало познате му&ка, игра и драмска уметност, са,свим је друкчије са сликовним уметностима, архитектуром, скулптуром и живописом. Ове су уметности оставиле велики број знатних споменика, који се ио скоро парадоксалној милости судбине умножавају с године у годину. Ми имамо извесно два пут онолико споменика, колико је било пре двеста година; и, против^о ономе јнто вреди за књижевна дела, ништа нам не брани, шта више ^дСшутта тгтга>, да се надамо, да је за будућност остало још знатних открића. Тако исто, док је стара муЈика добила само неколико историка, а игра н драмска уметност још мање, историја сликовних уметности, археологиј нјте"-је" _ сад"тову, обрађивана је врло много и врло успешно. Од свиЈј филолошких наука она је имала највећега полета у нашем векЈ, тако да многи њени представници не пристају, да се она сматра као иарцијална наука, као један прост одељак Филологије. Споменици старе уметности истраживани су јза време ренесанса још више но књижевни споменици, ради уживања у њима, као што би се чинило^ са савременим делима; ако не још више с тога, што су налазили задовољство у том, да. у својим рукама имају одломке од оне старине, коју су толико желели да целокупну ожив<^* Они су служилв као украси у владалачким иалатамарса њих су узимани мотигш ^ угледи ^а но^а уметничка дела. Стил ренесанса не би могао изићи из ^едњЖк§&^«х- стшова^ да се нису уметници тога доба страсно одали на изучавање античких дела. И књижевници су се силно одушевљавали за лепе мраморе, који су тада у великом броју вађени из Нгвхових вековних гробница. Али њима су се поглавито служили да потхрањују своје одушевљено дивљење класичној старини уоиште, да буду у личној вези са старпма с помоћу њихових ликова, и да се окруже предметима, који су у истђ. дебтг ииали драж и светп характер реликвиЈа из ћвЈога очаранога света. У XVI и XVII веку у северним земљама отишли су тако рећи у другу крајиост. У најлепшпм делима архитектуре и скулптуре гледали су само извор за жтутт^ризн ицу за објашњење текстова, грађу за учевне монограФије о свакој врсги старина, као о оделу и украсииа, о обичаји.ча и оруђима. Уметничка ©е интерес^пробуд^ најпре у ФранцускоЈ, захваљујући њеним политичким и трговачким односима са истоком, који су дали прилике, да се увезе дост^ уметничких дела. Инглези нису оклевали у надметању с французима. За тим је дошло откриће Помпеја и Херкулана, чиме су пред очи љубитеља изиета нова богаства и први пут дата тако рећи жива слика старе уметности, ј 'ер су се уметнички сиоменици могли видети у њиховој природној околини, а не као ретко комађе у кабинетима и му^ејима. Тада се поче стварати изучавање старе уметности, при чем се удружише и уметничко осећање

^ Овде сам миого нозајмпо од К. ВШћеу, РеМгеЛе, декаИеп ат 14. Јит 1882, Гетинген, 1882.