Просветни гласник

» ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Општа историја израдио Л. ЗрниИ. IV. Средњи век. (Штампано као руконис). Београд. Штампарија код „Иросвете" С. Хоровида 1903. Дена 3 динара. 8° стр. 214. Особито ми је мидо што могу одмах на почетку своје оцене ове Ошпте иеторије рећи да је она нрави добитак за нашу школску књижевност. Ова Оигата историја, носматрана са сриског стајалиигга, много је боља чак и од многих књига те врсте из страних, у сваком иогледу богатијих, књижевности. Јер, док те на страном језику наиисане Опће историје -обично врло леио и коректно описују своју народну историју и, уонће, историју Заиадних народа, дотле, било из незнања било из малиције, пнхпу сасвим маћијски-, — па иак и оне најбоље, — о историји Словена, а оеобито Срба. Ми смо, нажалост, били такове зле среће да смо ее моради и у својим школама служити — па се негде и данас још увек служимо! — тим страним тако написаним Опћим историјама. Па што је још горе, и оно мало гаколских књига о Опћој историји што их имамо на свом језику једва да су у том погледу нешто боље од страннх. Да је све то истина, што сам рекао о Опћим историјама писаним страним језиком, мжслим да ми није потребно доказивати специјалним примером, јер се свн, који смо учили средње школе, и сувише добро сећамо какове су те књиге. Да пак нисам иретерао, кад сам затврдио слично и о Опћим историјама иисаним нашим језиком, доказаћу Рохјевгпсот бгес1јеца тцека га ухве гаггеЛе згеДпјјћ иеШМа, коју је нанисао познати хрватски исторачар, Ујекоз1ау КШс. Апстрахпрајући оне силне стварне погрешке којима ова Клаићева Опћа историја све кипти, аистрахирајући надаље затуцани кдерикалии дух који је ировејава, указаћу само на другу велику јој ману, на онај неираведни сразмер, којим даје простора приповедању историје словенских народа. Док се, — узмимо на пр. раздобље од 1270—1492 год. ! о прилпкама у несловенским државама приповеда на 24 листа, поклоњено је нриповедању о придикама у словенским државама (скупа са Византи.јом) > тек 14 листи. Колико је према томе праведнији сразмер у Општој историји г. Зрнића! Док се, мал'те не у истом раздобљу, т ј. од 1270. —1500 год ,