Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТИИ ЗАПИСИ

Јулијус-Ернест -Навиљ. — Рођен је 1816 год. у Шанси-у, седу једном нс далско од Женеве, где му јс отац настор (нротест. свештеник) а уједно и управитељ једног васпитног завода био, Три године додније, завод — и даље под управом оца Ернсстопа : Д ; -би премештен у Верније. У истом заводу васпитан је и Ернест Навиљ по Феденберговим и Жирардовим педагошким лринципима. У 1833 год. Ернест је на Женевској Академији већ студирао философију и теологију, а једновремено ступио и у чувено омладинско академско друштво Зофснг чији је председник био у 1836 год; а и данас је најдепшим успоменама и најискренијим оеећањима везан за то друштво. Млади студенат је већ у 1839 год. Дисансије Теологије, а 1840 год. је и сам, као и отац му пастор нрви међ првима. Све до 1846 год. Ернест је остао у свештеничкој каријери, а тада ради подитичких мотива ступи у даичке редове. Новембра 8-ог 1844 год, мдади пастор доби катедру проФесора историје философијс , те од тада покрај шхеменитог срца и ерудицију своју понуди грађанима женевским. Подитичка 1849 год. збаци га са академске, катедре а он гордо, с пуно љубави и нреданости нређе као проФесор у ,Слободну Гимнасију" и „Школу кутр" и њима стави на услугу своју педагошку снрему. У 1849 год. тточе студију деда Мини-де-Бирана, коју иубдиковауз кодаборацију Марка Дедри-а нажон дванаестогодишњег рада. Катадог деда Ернеста Навиља који је награђон 1891 год. броји преко 135 деда, међу којима ћете наћи фидософских , теодоптких, социјадних, педагошких итд. итд. Многа су деда преведена на руски, талијански, енглески, немачки итд. Навиљ је оратор и то на достојној висини мислиоца. Већина Швајцараца уживала је и кориетила со предавањима која је Навиљ прирођивао по већим местима и на којима је по који пут 2 до 3000 слушадаца имао. У 1890 год. би образован одбор — Монија, Некер, Адекцис Докбард, Евжен Ритер, Адфред Мартен, Теодор Флурноа рт Саразен да учини иотрпбне припреме за што свечанију прославу седамдесетнетогодишњице врдог Женевца, Ернеста Навиља,