Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

17

Према реФерату г. Поповића Савет је одлучио: да се ова каига може уиотребљавати у средњим школама као уџбеник и да је министарство просвете и црквених носдова, ако му буде потребна, може откупити једном за свагда за суму од две хпљаде до две хиљаде и ист стотина (2000—2500) динара.

Ирочитан је реФерат г. Вдадимира Д. Стојановића, проФесора, о сдиди у виду дрвета: „Породица Немањића" од г. Јована Поповића, учитеља, који је модио за одобрење да ову његову сдику могу набављати народне шкоде као помоћно наставно средство при иредавању Историје Срба. РеФерат г. Вдад. Д. Стојановића гдаси:

Гдавни Просветни Савет унутио ми је на преглед и оцену „Породицу НемањиКа" — сдику, која у виду дрвета износи редом све владаре из породице Немањића, коју је слику израдио г. Јов. М. Поповић и молио за одобрење да се она може употребљавати у нашим основним школама као помоћно средство уз предавање нсторије. Ја сам ову слпку прегледао и част ми је поддети Главном Просветном Савету своје мишљење о њој. Аутор је ову сдику наменио IV разреду наших основних школа где се предаје историја. Алн он се није држао наставног програма за исторнју у томе разреду. Из нсторије се по програму у томе разреду учи из породице Немањића о Немањи, Св. Сави, Стевану Првовенчаном, Стевану Дечанском, (укратко), Душану и Урошу. Он је међутим овде уврстио и остале владаре из те нородице. Али то неће бити погрешка. јер, и иначе, нричајући о онима, настатшицн помињу и остале ради везе. Писац је код свакога забележио и године и то годину почетка и годину свршетка владавине. Само што неке од ових година нису тачне. Тако код Владислава, сина Стевана Првовенчаног, стоји на слицн да је владао од 1234.—1242. међутим Владислав је 1233. године дигао буну, збацио Радослава с престола, па је те године био н нроглашен и окруњен за краља. Тако исто погрешне су године и код Милутина. Њему је Драгутин уступио владу крајем 1281. године (а не 1292.) и владао је до октобра 1321. године (а не 1322.).

И ако ова слика сама није довољна да упути предавање наше историје у основно.ј школи на онај пут којн пронисује данашња дидактика и да потпомогне дубље схватање овога периода из наше историје, опет ће она моћи, ако ништа друго, а оно бар да послужи као згодно средство прн прегледу н понављању овога, периода. С тога сам мишљења да је треба препоручити наставницима за употребу уз предавање историје, али ако јој цена буде умерена.

VIII

Г^давном Просветиом Савету

29.—V—1904. год. Београд.

Главном Просветном Оавету захвадан Влад. Д. Стојановић. школ. надзорник за град Београд.

11Р0СВИТШ1 гласник , I. кн>. 1. св., 1905.

о