Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

А то ће бити и кад нисац унотреби тачно онај израз или ону реч, који су у даној прилици најпогоднији да се њима обележи мисао иди појам. Тако исто треба бити начисто с унотребом речи, које служе као једна врста термина. На пример г. Зрнић у истом значењу употребљава и реч аристократ, и племић, и властелин, и магнат, и бољар, и спахија, и шљахтнћ. и то не као месни термин за обележавање једног реда друштвеног у разним државним покрајинама, него да избегне нагомилавање .једне исте речи. У другом ком случају његова тежња може бити потпуно оправдана, али јој овде лије места, кад свака од ових речи поред свог општег значења има једно специјално, које јој даје карактер локалног термина. Тако је требао бити доследан и у писању речи са истим значењем геограФСких предмета. Треба на пример или све једнако писати само „Угри" и „Угарска", или „Маџари" и „Маџарска" ; „Лаба" а не „Елба" ; кад се пише „Бастиј" (тврђава у Паризу) не пнсати „Версаљ" и т. д., не писати једном краљу Француском име по Француском изговору („Франсоа I"), а друге друкчије („Хенрик", „Карло"); кад се пише „Пистро-Ванучи-Перуџин", зашто писати „Михел — Анџело"; ако се пише „Паоло", не треба „Тицијан" него „Тицијано" и т. д. Са писањем имена лица, места и покрајина, треба бити начисто, па их писати свуда ио изговору дарода коме припадају или свуда како је већ обичај да се пишу. Треба једно или друго, али не обадвоје у исто време. Поред ових наномена, треба изнети још једну. Уџбеник је израђен доста концизно. У њему градива има доста, с тога ће често бити потребна наставникова реч, да допуни, рашнри и објасни што је овде укратко изнесено. Али у место тога, или још боље, норед тога, потребно је, уз уџбеник израђен на овакој основи, имати још и Историјску Читанку, онако како тога има у средњим школама напреднијих народа. Тада би корист од овог уџбеника била много већа. Ја овде изнех неколико напомена које битно не утичу на вредност ове књиге, која се, по мом мишљењу, потпуно може употребити као уџбеник за Општу Историју у средњим школама. Издање је пак ове књиге такво да се може препоручити Министарству Просвете за откуп као државно издање. 20. октобра 1904. год. Београд. Јов. Н. Томић. Према овим реФератима г.г. ре#ерената Савет је одлучио: да ее ова књига може употребљавати као уџбеник у вишим разредима ередњих шкода; да је министарство просвете и црквених послова, ако му буде потребно, може откупити једном за свагда за суму од две хиљаде до две хиљаде и ает стотина (2000—2500) динара, и да се нрема техничкој изради ове књиге сви примерци садашњег издања могу од писца откупити. Пошто је г. д-р Драг. М. ПавловиК изјавио да не жели никаква хонорара за свој реФерат, Савет је само г. Јовану Н. Томићу, у име нагрнДе за реФеровање о овој књизи, одредио тридесет (30) динара. VII Саслушан је реФерат г. Иавла Ј. Поповића, редовног члана Савета о књизи: „Српска читанка за средње школе, књига друга" од проф. д-ра Милана Шевића.