Просветни гласник

2*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

19

њихов „Адбум Београда" може набављати за кљижнице народних, средЊИХ И СТруЧНИХ ТТТК О./1 а. РеФерат г. Р. Ј. Одавића гласи: Главном Просветном Савету Главнн Просветни Савет изволео ми је лослати на оцену илустровани „Албум Београда" што је ире кратког времена штампан у Будимнешти у издању г. г. Љуб. П. Ђирића, проФесора Трговачке Академпје, и Теодора Барне, новинара. Подносећи своје мишљење о овом пздању, радо наглашујем да је доиста потребан један прегледан и лепо уређен албум наше престонице, која пи по свом природном ноложају, ни по архитектури није сликовно још никако иредстављена како би то требало да буде. Ја бих, дакле, начелно откуп тако добро удешеног издања врло радо препоручио и средњим и стручним и основним школама, само кад бих такво издање имао пред собом и када бих био позван да о њему дам своје мишљење. Али што то не могу учинити са овим „Албумом" — има довољно разлога који ће, верујем, бити довољни да оправдају моје мишљење. Још године 1892. штампан је (ако се не варам: издањем Београдске Општине) један такав албум под натписом „Београд у слици и речи". Тврдим одмах да је то издање и лепотом чланака и многобројношћу слика издвојило од „Албума Београда" који је лепши само техничком израдом. Поре^ећи та два издања одмах се види да је „Албум Београда" са незнатним изузецима прештампавање „Београда у слици и речи", али са погрешкама које нису исирављене и са изостављањима која нису замењена новим материјалом. Изузимајући топло написани уводни чланак и чланак „ Династија Карађорђевића", нови су само неколики подаци о појединим Фабрикама и новчаним заводима и опсежан члаиак „Игњат Бајлони и синови" — сав је остали садржај, са знатнијим изостављањима и незнатнијим домецима, препис из „Београда у слици и речи". И ако су у ирвом издању потписани писци свих чланака (М. Ђ. Милићевић, Ст. Новаковић, П. П. Ђорђевић, Љ. Јовановић и др.), у овом су издању њихови потписи изостављени из лако појмљивих разлога, јер је ван сваке сумње да нико од њих не би у свему потписао о садашњем Београду оно што .је о њему писао пре 12 година. Колико је таквим радом нових издавача пострадала вредност тог албума видеће се из ових примера, узетих на прескок из „Албума", ко.ји су остали непоправљени или недопуњени у новом издању: „Пред црквом пак налази се и гроб Доситија Обрадовића" (стр. 30.). — А гроб Вука Караџића ? „Велика Школа је највећа зграда у Београду, која је на великој пијаци. У њој .је смештена Велика Школа, Велика Гимназија(!), На.родна Библиотека ц Академија Наука(!)" (стр. 32.). „Лепа једноспратна зграда у којој је смештен Народни Музеј" (стр. 32.). — А мало ире тога био је споменут стари Гранд-Хотел као четворосиратна зграда. Овој су недоследности криви нови издавачи, јер су први издавачи друкчије бројили спратове. У набрајању православних цркава у Београду (стр. 33.) заборављена је капела Св. Саве, јер је није ни било пре 12 година. „Побратимство" има и свој месечни орган истог имена". (стр. 49.). —