Просветни гласник

20 ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

„Учитељска Школа у Београду је од 1877. годнне" ! „У Београду је и Београдска Богословија основана 1836. године 1 '. (стр. 49.) „Број средњих школа је и у Београду као и у цело.ј Србији (30) доста велики". (стр. 49.). „Најзнатнија и ностањем, и бројем књига највећа и сваком грађанину нриступна: 2. Народнн Музеј". — У нрвом 'је издању нравилно; „1. Народна Библиотека", коју су нови издавачи изоставили на овом месту. Међу стручним жколама није номедута Богословија Св. Саве, ни Женска Учитељска Школа (поменута је, именом само, као средња школа). И ако је у ирвом издању опширно говорено о основним школама, сада је све то исказано реченицом: „Београд има још својих основних школа" (стр. 50.). При набрајању приватних школа редни бројеви не теку као што треба, јер су понеке (ка.о мало пре Народна Библиотека) изостављене а бројеви нису иоправљени. — Изостављен је и веома потребан прегдед о стручним, иоучним, хуманитарним н уметничким удружењима, а описана је и Фабрика сламних шешира и Фирма ЈосиФа Штајнлехера. — Одељења Министарства Народне Привреде ногрешно су побројена (стр. 47.). — Код Српске Кредитне Банке поменут је годишњи обрт из 1892. г. вао обрт из 1903. године! (стр. 43.). Из овог је албума изостављен и најпотребнијн чланак „Стање Београда у садашњости", а такође и „Новинарство и књижевност" и „Београд у будућности". Чланку „Рибарска Бања" (стр. 61.) не може ни по чему бити места у „Албуму ј Београда". Исто тако ни чланак „Игњат Бајлони и синовн" (стр. 58.) ни.је требало ни по чему да заузме место ни једном од оних изостављених чланака. Цео текст, што га има „Албум Београда", оставља утисак рада на брзу руку, јер се иначе не могу објаснити погрешке што сам их побро.јио. Изостављена места (која би иначе била анахронична) у највише случајева нису замењена подацима из данашњег времена, а то ремети озбиљност оваквога по сла. Што се тиче илустрација у овом делу — старог има више него сувременог; има н погрешног као и непотребног, а нонеких слика, без којих овакав албум не могу замислити, никако и нема. Слика Фабрике Дувана (стр. 28.) означена је као Зграда Управе Монопола! — Стан Кошутњачког надзорника (стр. 33.) означен је као Краљев Замак у Топчидеру ! — Палилулска основна школа (стр. 48.) обележена је као Основна школа у Душановој улици! У „Албум Београда" не могу ући (али су у овај ушле) слике: Косовски споменик у Крушевцу, Нова Кућа у Рибарској Бањи, Мочење кудеље(!), Три слике парног млина у Црнићу, Купалиште у Рибарско.ј Бањи, Оснивачи Фабрике И. Бајлони, Н>. В. Краљ Петар у Рибарско.ј Бањи. Највећи број слнка у овом албуму није сниман у садашњости него су то већином старнји снимци, те би, према њима, то внше био „Албум. Београда из прошлости" него ли из садашњости. Такве су слике: Нови Двор (стр. 3.), Кнез-Михајлова улица (стр. 11.), Кнез-Михајлова улица (стр. 13.), Министарство Правде (стр. 15.), Изглед Београда са Саве (стр. 25,), Народно позориште (стр. 27.), Изглед Београда са Калимегдана (стр. 29.), Град (стр. 29.), Турска мошеја. (стр. 48.). Поред свега тога остао је велики број неупотребљених слика без ко.јих је тешко замисдити „Албум Београда". Такве су слике (ко>"их у овом албуму