Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕ1НОГ САВВТА

Мозеда) иружа се Хунарик, коме .је источна аадина обрасла воћем и шумама. Југозанадно су рудокоии каменог угља (Сарбрикн)." У ман,им атласима ннје означена ни речица 8ааг ни град баатђгискеп. Поред Визбадена излишно је било номињати и купалиште Хамбург. Такав је од придике цео опис Немачке, који је издожен на девет листова, а за овај онис било је довољно 5—6 листа. Нека ми се не замери, што бро.јим листове на којима је опис ове иди оне државе, јер се ови оииси намењују ученицима ниже гимназије. Израз рудокоп каменог угл>а редовио се иовавља у овој књизи, те би ученици могли помислити да је угаљ и тресет руда. Овакав опис Немачке једна да би могао да поднесе за VI. раз. гим. у коме се сад по наставном плану учи Европа, али како је за земљопис остављен само један час на недељу, па н тај се час може због празннка да изгубн, онда је овакав оиис Немачке опширан и за ученике овог разреда. Номенута су и „Пирова Врата" и Хеитипб1ег и пре1>ашн>и Дјдеров канал и дубина Виљемовог канала. Немац би погрешио, кад би речи и називе написао без самогласника е, ко.ји се при изговору прећуткује, а писац ове књиге редовно изоставља ово е. Даље ое вели, како Немци нарочито воле да се исељавају у евронске и прекоморске области Ово мислим да је у толико нетачно, што се Немци сад поред своје велике индустрије, која им даје посла и зараде, знатно мање исељавају (стр. 44). Помиње се Немачка као шумовита земља у Тацитово време (стр. 44).Требало је правити разлику између се.јања и сађења (стр. 46). Поменут је иростор иод каменим угљем, количина извађеног угља и руда као и кодичина нарне снаге. Ова књига киитп бројеввма, стварима, називима и именима. У уџбеннк треба унети само оно што је битно и карактерно за неку област или град. Писао бих Саксонија, а не Саска. Помиње се децентрализација нем. жел. пруга и број иоштанских пошиљака. Све је ово леио знати, али се све то не може запамтпти, и онда која корист од прекомерног напрезања и труда. Наведен је н број основних школа и чувена радионица бродова „Вулкан." Не знам шта би ученици добиди и тиме што би моради запамтити све нем. државице. Требало је пробрати само веће државе немачког савеза и да је само поменут бро.ј држава и државица, ко.је састављају немачко царство (стр. 54). Изрази ханзенски савез, тражокенанска трговина само би задавали више посла наставнику да то објасни, а ученицима да то науче. Често су иснисани стари називи нем. градова поред садањих назива. Код описа Италије није било нужно нанисати, како Апенинско Иодуострво не додирује Атдански Океан, као што га додирује Пиринејско Полуострво. Овим се само повећавала оппшрност књиге и ништа више. Не разумем што да је Апенинско Полуострво јаче ерасло са трупом европским него Балканеко Полуострво. Ово је ваљда зато, што су тамо Алпи одвојили Итадију од трупа евроиског, а овом другом полуострву цела се северна полугина баш наслања на тај исти европски труи (стр. 56). За корито морско употребљен је израз корутина, а зна се да су корутине на копну, а не на морском дну. Писац је Адце, зато што је пропустио да их оиширније оиише напред, морао онисивати код сваке државе, која у алпијској области има свој део. Помињу се Субаиенини и њихова подела н нобројане су многе италиј. речице (стр. 58). На правом Аненинском Подуострву није клима океанска. Због благе климе не иосећује Италију ] / 2 мил. странаца, који тамо остављају 300 мид. дин., него је иосећују због благе зиме, а други онет одлазе "тамо да виде н преко дета ову земљу. И опис Итадије могао је да буде краћи, јер би тиме ученици више добили но изгубили. Не бих иоменуо земљу Сомала, јер се