Просветни гласник

40

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нротив њих бориле енглеске чете. Говори се о концентрисању трговине и индустрије. Пропуштено је рећи, да је ТЈенова најживље иристаниште (стр. 61). 0 облику Франдуске много се опширно говори, а могло се место тога само рећи да има више округле и природне граннце (стр. 66). Описивање орограФ. односа Француске могло је бити још краће, ма да је према сличном опису код Немачке ипак боље одмерен обим. Писац изговара Маса, а не Мас. У Дебесовом атласу за више разреде сред. школа нема Лак де Грандлије (језеро), а помиње се у овој књизи. За Енглеску се каже да је на субмаринској висоравни (стр. 76), а ученик би то лепо разумео, да је речено на. подморској висоравни. Низија и масивне планине не могу да чине висију Британских Острва (стр. 76). Енглееке називе требало је под заградом написати онако како их и Енглези пшпу, да би их ученици могли наћи на картн. Наведено је много више градова, но што је требало за нижу гимназију. Впсинске односе Гумуније требало је јасније изложитп и упростити (стр. 87). Помиње се и „Дунавска комисија" са сизереним правима, а са седиштем у Галцу. Иначе је опис Гумуније по величини одмерен и леп. Код ониса Швајцарске вели се да Алпи одвајају ову државу од Аустрије, што се пе може рећи, јвр Алпи у главном спајају ове две земље (стр. 89). Опет се на овом месту описују Алпи, и сад писац није доследан према својо.ј подели Алпа, него вели да границу према Италији чине зап. Алпи, ма да су на овој граници и источни Алпи. Даље се говори о висинској разграни Швајцарске и ставља се тачка а) као да ће се иод тачком б) говорити о ниском земљишту, а овамо се под овом тачком говори о рекама. Ово се понавља јога код неких држава. Не бих даље делио Ленонтиске Алпе, Гетиске Алпе, ни Фирвалдгатетске Алпе, јер би то само отежавало наставу, а и друге бих ситнице изоставио. Неке алписке делове не бих поред њихових назива звао још и по областима. Гларнерске Алпе поменуо бих одвојено. Пнсац помиње и мање важне превоје и Предњу Рајну и речицу Тур (стр. 91). Алпе је требало описати уирошћено, јасно и прегледно. На сваком је месту нанисано Боданско Језеро место Боденско Језеро. Њушател је сад на картама замењен називом Најенбург, а могло се ово и не помињати. За климу швајцарску каже се да је сем јужних долина умерена (стр. 92). Овако се не би смело написати. Написано је Св. Гал, место Ов. Гален. Даље се каже, како је Интерлакен главно збориште страног саобраћаја, а требало је рећи ради јасноће : зборно место странма. Онис Швајцарске могао је бити краћи. Поред назпва Ппринејско и Ибарско Полуострво наведен је и трећи назив Хесперско Полуострво. Помињу се ријас — фјордови (стр. 95.). Балеарска Острва (Балеари) обухватају и Питиуска Острва, за то ова друга острва не бих ни помињао. Висију Ппринејског Полуострва не чине поред планина и висоравни још и низије. Низија се не може подвести под висију нн по значењу ни по називу. Пирннеји иису срмо за то непроходни што нема у њима уздужних долина. Незгодно је испала и ова реченпда: „Јужну страну Пиринејског Полуострва, од ТариФе на североисток заузима андалузиска низија, з средином њеном нружа се Сјер? Невада". Андалузија је и висија и низија Или ако се имају на уму области, онда је Андалузија у главном низпја, а Сјера Невада била би у области Гранаде. Нова Кастилија је више степска земља него Старг, Кастилија. Писац је несГправдано назв.ао скоро све реке као граничне између Шпаније и Португалије, и то само за то, што су оне на краткој дужини свога тока граничне реке. Ове реке на-