Просветни гласник

РАДЊА ТЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

нротнв прелазе нз Шнаннје у Португалију. Не бнх поашњао шпанске речнце ннтн бнх навео величину Шпаније са Канарским Острвима у.једно. Нису биди потребни ни називи Хуерта, Вега, ни МасгосШоа 1;епас1бзнпа (стр. 98.). Ученик не би брзо разумео ни ову реченицу: „Незгодан положај на висоравни отклања донекле водовод (70 км.), који снабдева Мадрид са здравом и бистром водом". Топографија Шпаније опширно је изложена. Код описа Белгије поменут је пондер, камнина, Шелдине притоке и многи други ситни објекти. Незгодно је рећн: „гвожђа се гради годишње за 50 мил. дин. и Белгија је ировозна држава Наведен је проценат промета са околним државама Даље се каже: „Антверпен је постао светском луком, откад је Наполеон Велики — у циљу да уништи енглеску трговину — створио од њега континентални Лондон, подигавши велике докове. ко.ји су доцније усавршени (стр. 105.). Да ову реченицу ученици разумеју, треба претходно да знају који је тај Велики Наполеон, и шта су то доковп. Помиње се стовариште Лнбиг — Острлинг, па берза, ситне речице н Фабрика Џон Кокерил. Тако су и код описа Холандије наведене многе ситнице, које би само отежавале наставу, као н то, да реке „радо" иомерају своје корито (стр. 107.). Зашто не Мас него Маса? На што би ученик III. раз. гимн. морао знати за делове Рајнина ушћа (Вал, Лек, Крива Рајна, Стара Рајна, Амстела, Ајел и Фехт), које писац набраја? Фехт не бих рачунао у део Рајне. У нашој школи већ је одомаћен назив ириморска клима п онда је ие би требало звати океанска клгша, тим пре тпто нн српски ии овај страни назив не одговарају тачно и одређено појму, који треба да представп, јер поред сваког мора није океанска клима. Нису заборављени ни „гладни дани у Холанднји", Употребљена је реч класично, коју би наставник морао учеиицима најнре објашњаватн. Дрље се вели, да Холандија није богата рудама, а ја не знам нп да их има ова земља, сем ако писац увршћује у руде угаљ, тресет и иловачу, које се ствари под натписом „рударство" наводе (стр. 118.). Поменута су и сва индустриска места и многа тргов. иристаништа. Казаго је и то да су куће у Амстердаму подигнуте на уоквпреним гредама, 10—15 мет. до здравице. Код описа Данске помињу се луке каботаже. Није требало написати небесно брдо место домаћег назива. Писац вели, да се од руда у Данско.ј вади само тресет и мрки угаљ, а зна се да су то угљенисане биљке, а не руде. Помиње се комовица у Холандији и у Данској, а зна се да дотле не допире северна граница винове лозе. Поменут је и Торвалдзенов музеј. Одвише је опширан опис Фарских Острва и Исланда. Учитељи не путују с места на место. Код описа Скандинавије каже се да се она одваја од трупа европског на линијн, која би спајала теме Финског залива са Белим Морем. Не знам да ли би требало ствар узети тако, п ако је тако било у давној прошлости. Приликом описа норвешких фјордова (стр. 115.) требало је рећи и како су постали ови заливи. Од важнијих фјордова требало је поменути само најважније. Не види се на карти да Шведска има и северну обалу, нити ви сију Скандинавије могу уз масивне нланине и висоравни чинити и низије. Скандинавску планину дели писац на три дела, и ваљда је случајном погрешком испало те је место сгвероисточни део написано северозаиадни. При опису Скандннавпје требало је загледати у ученичкн атлас, те да се у књигу не уноси више објеката, него што је потребно за праву и корисиу наставу. Ту се вели и ово: „Где нема развођа, настаје номерање речног корита у горњем току, те вода из истог језера тече на две стране, запад и исток".