Просветни гласник

42

ПРОСВЕТНИ РЛАСНИК

Знам да ее речном ерозијом може да лрекиие развође и да се сиоје реке, а.ш је горњом реченицом нејасно описан оиај појав. Даље се каже, како је канал усечен у стену џин грађевином у наше доба. Знам да се у бољим нех. уџбеницима бројеви узимају округло, па се тако чини и код зем. ширине неког места, а нисац ове књиге тачно исписује број лучних минута. Кројем је представљен обим зиратног земљишта, пашњака и шума. Поменута су нека рударска места, која се не могу наћи у већем ученичком атласу. Боље је рећи скандинавски језични огранав, него северна грана германског језичног стабла. Наведен је и незнатан број Јевреја у Шведској. Све горње напомене у главном вреде и за опис шведског земљишта и тамошњих културно-географских односа. Поларне земље није требало онако ошпирно описивати. Читајући ову књигу мени се чинило као да читам какву омању ручну књигу, а не књпгу, која се намењује ученицима ниже гимназије; она обилује стварима, називима и бројевима. Некн су описн врло лепи, али има и много ствари које су без икакве потребе добиле места у овој књизи, те се дошло до овакве оппшрностн, која је глгвна мана ове књиге. У овој књизи има одвшпе дугачких и разгранатих реченица, а има напротив и врло кратких. На крају опнса код сваке државе побројане су и све њене насеобине, ако их има, а бнло је довољно само рећи да пх има. Писац је, чинп ми се, поред гимназије имао доста на уму и тргов. школу, те је у ову књигу унео опширне описе индустрије н трговине, али онда таква књпга нпје за ученике гимназије, а оним другим деловима и опксима није ова књига ни за ученике тргов. школе. Право да кажем, ову је књигу тешко ценити, а из самога наслова види се да је написана за средње и стручне школе. Оба задатка не дају се једном књнгом задовољити, и моје је мишљење, да би се од ове г. Милетићеве књиге могле добнти две лепе књиге: једна за нижу гимназију, кад би се знатно скратио културногеограФ. опис, а потпуније, одређеније и јасније изложио геограФ .-Физички опис Европе; и друга за тргов. школу, кад би се знатно скратно и упростио геограФско -Физички опис. Писац ове књиге као да није постојано имао на уму да је настава земљописа у неком разреду само део целокупне наставе тога разреда, кад је унео толике ствари, описе, називе и бројеве. Бројеви истина много доириносе да се бол,е утврде и одреде ствари, али је и ту требао бити штедљив. Из предговора се види да се писац служио и лепим уџбеником С. Ругеа, у коме су ствари лепо пробране и лако и јасно нзложене, али се не види, да се писац ове књиге што користио методском страпом дотичног уџбеника. Поред свију досадањих примедаба у овом извештају морам признати, да се научној страни ове књиге нема много шта замерити, али што је важније, требало ,је поред великог обима ствари већу пажњу обратити на методску страну оваквог посла, и за то сам мишљења да се ова књига не може пустити у гимназију као уџбеник, премда она ни.је на одмет у нашој геограФ. књнжевности. У прилогу враћам послати ми примерак земљописа. 24. јуна 1904. год. Крагујевац. Просветном Савет}" захвадан Петар Андрић, ирофесор крагујевачке гимназије.