Просветни гласник

РАДЉА ГЛАВНОГ ПРОСВЕХНОГ САВЕТА

Ре#ерат г. Матије Станојдовића гдаси : Г^лавном Просветном Савету Пажљиво сам ироучио „Зслљопис за стручне и средње шкоде од Срећка А. Милетића, ироФесора, III књига, Еврона", који је молио да се иста може употребљавати као уџбеник у средњи.м и стручним шкодама и коју ми је Просветни Савет изводео посдати на одену. 0 истој чает ми је поднети Главном Просветном Савету своје мшпљење. При писању уџбсника у ошнте писац мора имати у виду ступањ развића учеиика, којима књигу намењује, језик, стил и целокупан начин обраде. Не обрати ли се пажња на све ово, као и на програм, научну и методску страну, онда је он промашио циљ и рад му неће бити користан. Нарочито језик мора бити чист, књижсвни језик, и лак. Писац прво мора да буде с језиком на чисто, па онда да почиње какав књижевни носао. Г. Милетић није изриком одредио коме разреду у гимназијама намењује ову вњигу, али се нз програма види, да .је она иоглавито намењена ученицима III разр. гимназије. Писац је местимично хтео да да научни карактер својој књизн, те је губно из вида стуиањ развића ученичког. Иначе г. Милетић располаже довољним научним материјалом, који јс и доста добро распоредио и остао јо (код свих држава) свуда доследан томе распореду. С научне страие имам да прнметим да је нсзгодна подела држава на: велике државе, државе и државице. Згодннја би подела била на: државе првога, другога и т. д. реда. Почетак проучавања појединих држава, полазећи од Краљевине Србпје у погдеду даљине, такође је ненрактичан, јер је тнсодутно немогуће остати доследан томе принципу, као што је то и писац показао. Одељак о нмену Европа и њеном истраживању или је требао да буде са свим кратак или да изостане, јер се у њему помињу имена личности или народа, о којима ће ученици III разр. гимн. тек учити у општој историји, а сада немају појма о Хекатеју, Херодоту, Питији, Полибију, Тациту и другима. То би наставнику отежавало посао, упуштајући се у историјско излагање, или би га довело у незгодан положај, ако је нестручњак, па још ни историчар. Уз то поред иојединих имена није требало метати изрично годину, јер су оне несигурне (код Херодота 484.—407., док други узимају 480—424.). Довољно је метнути само век. Не бнх употребио ни израз хоризонтал.ма разграна (стр. 4.), већ обалска разграШ. На стр. 9. речено је да је у Средоземној обласи клима океанска , а треба медитеранска. За Немачку Царввину стоји да је „готово на средини између полутара и северног пола" (стр. 38.), а она тек почиње од 50° сев. геограФске пгирине, па је сва северније, Ученици неће ништа разумети о Западним и Источним Адпима (стр. 57.), јер је тако нејаено представљено, да је начињен хаос. Требало је објаснити изразе: транзитна трговина (стр. 24.), дивље иритоке (стр. 42.) п Алписке прнморчице (стр. 59.). „Разлике у говору између Сев. и Јужних Немаца мање су, иего између Вел. и Мало-Руса или између Северних и Јужних Француза" (стр. 44.). Ово је речено без икаква разлога н ие одговара истини. Није сигурно да .је Ђонова родно место Колумбово (стр. 63.), јер се седам градова Сев. Италије отимају и сваки би хтео да се Колумбо у њему родио. Границе Француске (стр. 65.) ннсу тачно обележене. Место ирема мору су: северо и југо-заиадна и југоисточна страна, треба рећи: северо-занадна, заиадпа и југо-источна. На стр. 83. требало је казати шта су докови, какава и наутички заводи. Мињо, Дуеро и Тајо тако су мало граничне реке међу Шпанијом и Португалијом, да не бих ни за једну рекао