Просветни гласник

44

ПРОСВЕТНП ГЛАСШШ,

да је гранична река (стр. 96.) Мескита, Алхама и Аламбра (стр. 100) и Алхамбра. На пстој страии: „Каднс саградише пре 3000 год. Феничани". Боље је: Кадис саградише Феничани од прилике пре 3000 година. На стр. 107. и 111. стоји да се сади лан, кромпир и шећерна репа. Ове се биљке не саде, већ сеју, као што је лепо речено за лан и кромпир на стр. 120. Впше имам да замерпм дедагошкој страни књиге г. Милетића, јер је садржина изложена нејасно, сухоиарно, тсшко и досадно, а то убија вољу код ученика, одвраћа н отежава утење. И ако г. Милетић у предговору каже, да је поглавиту пажњу обратио да начин излагања буде лак и разумљив, није у томе успео. Ниже наведени примери потврдиће ово. „Распоред висије н низије у Европи одговара донекле ))аспореду у Сев. Америди с том разликом: 1) што се висија н низија пружају у Сев. Америци са сев. на југ, а у Европи са занада на исток и 2) што између ист. и зап. стране у Сев. Америци дуго није било трговачког саобраћаја, а у Европи га је наиротив било" (стр. 7.). Какву је сличност овде нашао г. Милетић и кгко их је могао компаровати, не разумем, а да се осећа досада, тешкоћа и нејасност при читању овакве реченице, сваком ће бити јасно. Или реченица на стр. 5. „које су у средњем веку имале жив саобраћај а у новије време толико појачан и развијен, да се за њ у историји не памти". На стр. 10. „И само земљиште коипи се до незнатне дубине". Земљишхе се не копни. већ снег или лед, а земљиште може да се крави. Са свим је неразумљива и излишиа реченица на сгр. 13. „На главним железничким станицама у Лондону чека се обично на воз што долази ио 3—б минута, а на већим руским по неколико сати". Може неко баш и у Лондону на главним станицама чекати ло неколико сати, јер то не зависи од оннх који чекају. Ако раније дођу, дуже ће чекати и обратно, ако доцније дођу, мање ће чекати. Овоме бар ннје места у школско.ј књизи. Нејасна је н реченица на истој страни: „од васколике трговине на свету пада на спољашњу (70 мшшјарди дин.) и поштански сгобраћај (10 милиј. пошиљака) 66%". На страии 18. штампаиа су без икаквога разлога имена неких река курзивом, а других не. „Води живу трговину са земаљским пропзводима жито, рогата стока, со, дрво шииритус" (стр. 25.). Ваљда не спада и рогата стока у земаљске производе?! Стр. 38.—9. „Острва Фризиска јесу данашњи сведоци нређашње величнне саме обале као и постанка нових залива". Непотребиа Фраза без смисла. „Утиче у Северно Море, које је данас за светски саобраћај и културу од највећег значаја" (стр. 42.). Сва су мора од великог значаја за саобраћај и културу, а које је баш од највећег значаја, то је у питању. „Немачка је за време Тацитово бпла готово сва иод шумама" (стр. 44.). Поменуо сам раније да Тацита није требало ни ломињати, а најмање на овоме месту, .јер шуме у Немачкој нису искључиво везане за Тацита. „Многобројни канали разводе воду ио пољима, која одвајају дудови, брестови и тополе а служе за нодизање винове лозе" (стр. 60.). Ко служи за подизање винове лозе? „За Швајцарску и Југо-западиу Немачку, откако је саграђена железница која води кроз тамник Св. Готгрда, најближа је морска лука" (стр. 62.). „Средиште трговинског, политичког и друштвеног живота Француског народа (говор је о Паризу) северни су квартови (Народна Банка, Берза, Тилерије) велелепни булевари, улица Риволи и Сена са мостовима" (стр. 72.). „Западно од Северног Мора а северно од Канала, на субмаринској висоравни као остатак пређашњег већег полуострва Северо-западне Европе, леже Британска Острва" (стр. 75.). Или реченица на 94. стр.: „Пиренејско (Иберско, Хесперско) највеће .јужноевропско по-