Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВД
49
Наставник се дакле неће борити ни противу ове две најобичније мане дечје и највеће сметње за одржање доброга реда, него ће само гледати да их регудише, да их умерава, да их све више и више ограничава и оставља за право место и у право време. II Увођење реда 1 Први дан Наставник ирима ученике из ирвог разреда. Деца радосна долазе и са страхоиоштовањем приступају новоме „господину." С каквим ће осећањем, с каквим ће расположењем он сада да их прими? Хоће ли благо и љубазно, те да их ,задобије," или строго и набусито, те да им „улдје страх" одмах у самом почетку и да виде „с ким имају ггосла?" Овде је веома тешко прописати какав рецепат. Бидо једно бидо друго ако иде од срца боље је но ма како друго намештено, извештачено расподожење, које нс потиче са срца. Нити је потребна љубазност већа но што је осећате, јер ћете имати кад да „задобивате" децу и течете љубав њихову; нити је потребна већа строгост но што је према даној нрилици осећате, јер ћете имати времена и за застрашавање деце, ако и у колико то буде потребно. Будите дакде онакви какви сте и примите децу благо, ади озбиљно и достојанствено. Пазите да им се не учини да сте ви ни шепртља, која не зна шта хоне, ни пустахија, која чини што хоће, а још мање звер која прождире све... — Станите, децо, лепо! .. . И уредити их у дворишту тако, да мањи дођу напред а већи по зади, и све ио двојица у пристојном растојању. — Пођите сад пољако за мном! ... И увести их у учионицу. Еад уђу сви, онда их расаоредити по клупама тако, да мањи дођу у нрве кдупе а већи у остаде до краја. Тако ће највећи доћи у посдедње клупе. Доцније се овај ред може изменити само у толико, ако би два немирка бида један до другог, иди ако је које дете кратковидо или тешка сдуха, па је нотребно да буде у првој кдупи. Онда им рећи просто и јасно: — Овако ћете седети, као што сам вас сад наместио. Запамтите сад сваки своје место. Није сдободно да мењате места без мог одобрења. — Још да запамтите: да међу собом један с другим депо живујете; да се не свађате; да један другога не задиркујете и не љутите; него да се водите; да се сдажете, и да један другом помажете у учењу. Највише не водим оне ђаке, који задиркују и узнемирују друге. Њих ћу да казним кад то учине. — Сад да запамтите, да седите овако, право, а руке да метнете на кридо! А кад имате да пишете иди да цртате, ја ћу да кажем, да се насдоните нанред на кдупу. Неки пут ћу да кажем и да устанете; иросветни гласник, i. кн>. 1. св., 1905. 4