Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

77

смислу говори и Фихте у својим беседама немачкој нацији. И велики број истакнутих људи, задахнути жарком љубављу према народу и отаџбини, беше узео у своје рз г ке нрактично извођење поменуте мисли. Тај велики покрет беше захватио министре и школске саветнике, уиравитеље учитељских и учитеље народних шкода, те се посветише с одушевљеаем тој дивној задаћи, да народном школом однегују телесно и духовно здраво и јако иоколење и да т ,ко отаџбини својој припреме бољу будућност. На крају 19. столећа пак већ општи суд о народној школи није тако сложан и повољан. Широки кругови, кругови од утицаја, сумњају сада у спасоносан утицај њезин и скдони су пак, да гаколу и окриве. за понека тешка дела наших дана, сматрајући их резултатом аезинога наопакога утицаја. Да, чак се појављује и мишљење, да ее тек ограничавањем и угушивањем образовања у народној шкоди могу поступно нонова успоетавити здрави социјадни одношаји. * С друге се пак стране прецењује шкодом задобивено знање и умење. Овде се тражи спас у материјалном образовању. У кодико је пунија и бистрија гдава, у тодико је и бољи човек. Задаћа народне гакоде јесте, веде, да деци преда гато је могућно више знања и умења. Док се тамо данашње рухо народне шкоде сматра као одвећ раскошно, овде се живи уверењем, даје одвећ узано и сиромашно. Једни мисде, да шкода даје одвећ много и да гради људе паметним; други пак држе, да врши одвећ мадо и да изостаје иза кудтурног живота нашег времена. Нашепомирљиви.је су иак те противности, када се умеша и религијски кајоактер народне гакоде. Док једни хоће да прогдасе редигијску наставу средипггем васкодике гакодске наставе, дотде поричу други оправданост њезину у наставном пдану народне гакоде. Једни захтевају нонфесионалну школу, други пак избацују религију из гаколе иди траже бар иаритетичну народну гакоду. Ко има нраво? Хоћемо ди наставни пдан нагаих гакода да поткрегаемо и да га понова доведемо на исту висину са захтевима опгате гакодске уредбе од 1763. године? — Је ди довољно, ако нагае шкоде науче ученике своје, поред мадо редигије, читању, писању, рачунању и певању? Можемо ди садашњи наставни пдан нагаих народних гакода сузити и сузбити иди чак и општу обавезу шкодовања укинути иди ограничити? На сва та питања морамо одговорити једним оддучним: „не!" Иди, зар се не бисмо могди, у интересу мира с једним ведиким и образованим делом наших суграђапа, одрећи конФесионадног карактера нагае народне гакоде, редигијску наставу оставити црквеним органима и нустити свакога нек буде спасзн по своме Фазону ? — '1ак се каже, да би се црква и гакода боље подносиде и разумеваде у тој чистој подеди, него ди у данашњем стању. И на ово одговарамо с пуним уверењем: „не!" Пре свега, с тога, што сматрамо као погрегаку, када би се покугаадо, да се у евангедичкој Немачкој коиструигае противност између цркве и гакоде. Обе су у заједници, јер обе имају заједничку задаћу 1 , којој са свегаћу теже, а то је: хригиЛанско васиитање нашега народа,

1 Ово иото вреди и за српоку школу и иравославље.