Просветни гласник

78

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

а та се задаћа не може иостићи без редигијске иаставе, једино морадиож наставом. То је јасио за сваког, који познаје човечје срце, и без доказа. Потом, држимо, да само конфесионална шкода може бити васиитна школа у правом смисду те речи. У паритетичној шкоди је учитељ приморан, да се уздржава најбољег деда свога убеђења. А ко хоће у истини да васпитава, мора себе целога да унесе у рад. Учитсљ, који крије своје религијско уверење у шкоди, бори се издомљеним оружјем. Он је чдан цркве своје и као вероучитељ он је и орган те цркве. Тоне треба крити. Еоји би озбиљнији учитељ пристао, да из руку својих. пусги редигијску наставу? Наша народна шкода није једнна васпитачица својих ученика. Иородица, црква, држава јесу онако исто значајни васпитни Фактори као и она. Ииак, она је народни васиитни завод, јер кроз њу продази свако дете у народу, за чије се образовање нигде на другом месту није нико састарао, па макар оно било и најнеобдареније и најнапуштеније, најсиромашније и најјадније, те се тако иотчињава шкодском утицају у оно доба свога узраста, када је човек најпогоднији за образовање. — Ако пак шкода изостави ионајважнији одношај човечји,. одношај према Богу, то заиста није више никакав васпитни завод. Јер васпитање обухвата целога човека и не пушта из вида ни вечну ни времену будућност дечјег живота. Овим ступа нред очи наше задаКа народне школе у свој ведичини својој: она мора помоћи, да се мдадеж нашег народа васиита. Она ваља са своје стране с убеђењем и оддучно да норади на томе, да се свако њој новерено дете тако развије, да иостане оно, на што га је Бог одредио, а то је: употребљив, ваљан човек, бистре гдаве, топдога срца и јаке воље, која се управља по начедима добра. — Задаћа је наше хришКанске народне шкоде, да децу нашега народа одржи у хришКанском иогледу на свет, иди да их за то лридобије, и то не само теоријски, већ, пре свега, и практички тако, да не само с иоштовањем верују хришћанску веру припадајући своме Богу и Спаситељу, воћ да усађену побожност и уверење и шримењују у свима одношајима живота, да се вежбају у вршењу хришћанских врдина, да се боре иротиву себичности у себи и око себе, да из љубави служе ближњему и да озбиљно узму на ум све своје дужности у свима дедовима њиховим. Да шкода, нредавањем знања и умења, спрема децу за живот, то се разуме по себиитоје лотребно; али то није гдавна ствар. Гдавни иосаоје васиитање ученичко. Ако се будемо иридржавади тог гдедишта, на име, даје народна шкода народни завод за васиитање, то не можемо ни одвећ много ни одвећ мадо од ње захтевати. Тада само у области васиитној можемо тражити да иостигне врхунац; у обдасти знања и умења пак само оно, што стварно иотиомаже главни задатак. Из тога сдодује само собом, шта је за њу гдавна а шта споредна ствар, и где се мора дубље законати, а где се може нешто и ограничити. — Свако иојединачно знање, које посредно иди непосредно но сдужи главној задаћи школској, васпитању, сиада у споредне ствари. А гдавне ствари ћемо увек по томе познати, што оне,. лосредно иди непосредно, иотиомажу тај васиитни задатак. Народна шкода као васиитни завод јесте у исто време и завод за образовање, ади не с тога, што захтева тековину извесних знања и умења, што у ствари и постиже у извесном опсегу — јер се то тако-