Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

79

звано материјално образовање, као што знамо, сдаже и с ружнол с\ г ровошћу у морадном погдеду и најбезобзирнијом себичношћу — већ с тога, што се стара, да васпитном наставом, непосредним васпитањем и вођењем мдађаних духова равномерно развије све духовне еиле ученикове, да му преда правидан погдед на живот и да га уведе у морадни и редигијски живот. У кодико .јој већма пође за руком ово формално образовање, у тодико и она стоји више. Народна шкода нијс никаква стручна шкода. Она не тежи томе. да своје васпитанике наоружа знањима и умењима за један одређени задатак. Она није ни шкода за земљодеље ни за занат, већ тежи да своје васпитанике тако снреми, да се могу наћи у свима одношајижа живота и да тамо вршо верно оно, што им је дужност. Она хоће да да оиште човечанско образовање; она хоће да нас научи да иравилно разумемо васцело биКе наше, она хоће човека да оспособи да сазна и изврши свој иозив на земљи. Захтев, да народна шкода буде васпитни завод, признат је данас у педагогији у опште; нарочито то нагдашавају пак нристадиде Хербартове шкоде. Ади у ствари смо у већини наших шкода — више иди мање — запади у поетупање, које је Дерифелд назвдо дидактички материј ализам. 1 С тога ћемо прво да одредимо задатак, који има да испуни настава у васпитној шкоди, а за тим да одредимо карактер и облик њен. 2. Ваенитна настава. Најопаснији непријатељ васпитне наставе јесте веома распрострањено гдедиште, да наставно градиво као такво има већ васпитне снаге за дете и да се нрема томе ваља само састарати, да се градиво ирикупи и запамти т. ј. да се што више научи. А кад дођо придика и само ће то градиво да оживи и донесе пдода, потпомоћи ће унутрашњи развитак дечји и у нраво доба и па правом месту ће се и применити. Према томе, за успешну наставу је потребно поред говора и издагања новога градива још само утубљивање и нонављање. Овде је јасно, да се наставник оваквим радом обраћа само једној духовној радљивости — иамИењу. Истина, деч.је памћење је особито сидно за примање и дечји дух ће се, у кодико буде имао живости дакде у обдарене деде — и даље забављати наученим градивом и гдедати да образује од тога Фантазијом својом извесне сдике. Ади, ово не може да буде код све деце и не са сваким градивом. IIо правиду ту ради једино механичко намћење. Њиме се мадо по мадо збира гомида граДива, које није духовно прерађено, те нам с тога и не може представљати здраву духовну храну. Где пак нема дечје обдарености овај начин наставе је одвећ заморан, па ипак — узадудан. У најбољем сдучају — оваквим се радом оптерећава памћење мртвим материјадом. Оно, што се научидо, не постаје иравом својином дечјом, те с тога не васпитава и не оживљава, већ пре успављује и заморава. Да деца пак могу и без икаква разумевања нросто механички примити извесну грађу доказ је, што деца могу по звуку научити туђе речи, које им се кажу.

1 ОогрСеШ, Рг. ТГ*№., Бег сШакЉсће МаЈепаНзпнш. Еше геЈ^еасШсћШсћеВеЈтасћпт^ ишЈ ете Висћеггесепв10п. ОиЈегвТоћ. С. Вег(;е18тапп. 1879.