Просветни гласник

80

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

С тога је најнеутешнији и најнебдагодарнији носао и за ученике и за учитеље иросто учење речи, механичко утубљивање наставног градива, ко.је се ни.је разумедо, иди, као што се то згодно каже шкодском шадом: бубање. Особито нас ожадошћава чињеница, да се овако ради баш с оним градивом, које има највише васпитне вредности, а то је : религијско градиво. Не треба пак иза ових напомена назирати какво непријатељство противу меморирапа религијског градива. Баш напротив, хришћанско дете мора добро и сигурно научити свој катехизис, своје црквене песме и изреке. Ну, тим посдом не сме примати мртво градиво, већ живе и разумљиве истине, чињенице духом виђене, које ће обогатити његов васцеди душевни живот и то у одређеном кдасичном обдику. Другим речима: дете сме наиамет учити само оно, што је на свој начин разумело и, иомоИу учитеља, духовно ирерадило. Ако се пак против овог становништва подижо живо нротестовање, то је само још један доказ, како је дубоко у нас укорењен дидактички материјадизам. Ако се пак мисли, да ће се одвећ мадо научити, ако се све објашњава, то на то можемо рећи, да су осам школских година 1 доста дуго време, и да се за то време може много градива да објасни, ако се зна, како се шкодски часови употребљавају и како се избегава свако траћење времена. Разуме се само, да учитељ тада мора бити сав сво.ј, мора се марљиво и брижљиво спремати за сваки час рада и на часу озбиљно и својски радити. Бубање је за учитеља, разуме се, угодније, и, ако особито и прут помогне, за по неког учитеља не без извесног задовољства; али то није васиитна настава. Од учитеља се тражи више. Он мора с учеником градиво тако обрадити и разрадити, да то градиво пређе у снагу, која се показује у мишљењу, осећању и хотењу дечјем; која оштри ум, богати срце, и, пре свих ствари, вољу уиравља на добро и ојачава. Тако се васпитном наставом у детету усађу.Је нешто ново, ствара се пдеменита, несебична душевност и поставља основ за морални карактер. Ово нису лепе жеље или недостижни идеали. Ово су одређени задаци, који се постављају нашо.ј народно.ј школи не по чијем нахођењу, већ природом само ствари 2 , и чију оправданост признаје већ и велика већина учитеља. Ади, разуме се, одстојање између сазнања и остварења ових циљева нар. шкоде је махом још врло велико. — Многим (а ми бисмо радије рекли: већини) учитељима недостаје познавање бпАа васпитне наставе. Није овде место, да тражимо томе узрока. Али да се ово зло стање отклони, морају се позвати сви, који су у стању да утичу да учитеље и шкоде у овом правцу, те да тиме помогну, да народна шкода постане васпитна школа. Наставно градиво у прускии народним школама је обавезно дано Онштим Одредбама од 15. октобра 1872. год.; наставни иредмети су, дакле, проиисани. Ади је у ствари, у кругу законом прописаних граница, могућно сдободно кретање не само с обзиром на масу грађе, која

1 У Немачкој нар. шкода траје 8 година. 2 Да не наведемо овде речи Монтењеве: >,Мој ученик ће своју задаћуне еамо исказати, већ и извршити. Он ће је поновити радом својим. — Добит од студија .је у томе, што ћемо постати мудрији и бољи. — Основна ногрешка нашег васпитањаје у томе, што се нрецењује оно, што је интелектуално, и запоставља оно, што је етичко.*