Просветни гласник

наука ц наотава

је примљена у маставни пдан, већ и с обзиром на међусобна унутрашњи одношај наставног градива. Ти предмети не смеју стајати као стране обдасти један поред другога без икаквога додира међусобом, већ морајт бити у одиошају један према другоме и мсђусобно иовезаии заједничким тачкама гдедишта тако, да могу у заједници служити једном циљу: образовапу моралног карактера. Ова узајамност нојединих наставних предмета, разуме се, претиоставља таквог учитеља, који се не само у сваком нредмету нонаособ стварно и методски с потпуном сигурношћу крећо, већ и непрекидним радом за злкоду увек тражи и надази нове одношаје међу градивом, које је наставним пданом прописано, да једно градиво другим осветди и подупре и да тако васкодико знање дечје свеже у масу, увек с гледишта образовања морадног карактера, Овај тешки ади бдагодарни посао учитељев се може тамо најсигурније вршити, где је сав насгавнп рад у руци једнога дица, дакде у једноразредној шкоди и у шкоди с подудневном иаставом, јор стадан утицај морадне дичности чврста карактера, која с љубављу и верно тежи циљу, који је као истинит уцознада, може, према придикама, понајдакше да одведе ученике на прави пут. Ако хоћемо да испитамо, да ди се у шкоди предаје васпитна на сдава, то у првом реду не треба питати, да ди је ту множина иозитивних знања; то се много боље може видети по томе, како учитељ иредаје. Ако су у настави сва деца живо заузета за ствар, види ди се по њиховим сјајним очицама унутрашње судедовање т градиву, које Се разрађује, очекују ди радосно постављена питања и задатке и показују ди дани одговори размишљање, духовни рад ученички, тоје јаено, да је учитељ знао да пробуди у срцима ученичким заинтересованост за наставно градиво, које је нредавао. Најважнији захтев, који ваља да испуни васпитна настава, јесте то буђепе заинтересоваиости и то подједнако за све васпитне предмете, који треба да су ме|у собом бдиско повезани, те да постигну заједничко дејство: васиитање учениково. Где се заингересованоет ученичка не јавља као резудтат наставе, где вдада досада и код учитеља и код ученика, ако учитељ за време наставе радо погледа у часовник, а ученици зевајт и не знају, о чему се говори, ту је рђава жкода, ту учитељ не зна да предаје и, но сво.ј приЈици, није се ни припремио за наставни иосао. Заинтересованост, нрема томе, није нешто, што би бидо везано за градиво и што би тчепицима чинидо задовољства у учоњу, већ нешто, што се находи у дтши учениковој, што се учењем ствара и што ученике гони на даљи посао. То је радост у учењу и као душевно стање остаје и онда, када се она настава, која ју је нробудида, заборави. Да би се заинтерееованост пробудида нису потребне велике масо научнога градива. Иод таквим теретом би се пре угушида но развида. Ади потребно Је задржаваш код иојединости, очигдедно увођење у предмет, стварно упознавање ствари, која се проучава. А ово се но постизава самим утубљивањем (памћењем) реченица, иа макар како да су депо Формудисане. Учеиик мора сваку ствар сам обрадити. Његова га воља мора нагнати, да се иомучи око духовног схватања н асимидовања саме ствари. Да би ученик могао на то управити вољу своју за вроме предавања, мора му се јасно казати циљ, комо се тожи. Ако циљ није прост, цросвЕтаи гласник , I. кн>. 1. св., 1905. 6