Просветни гласник

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

већ обухвата н. пр. и диспозицију с деловима њезиним, дакае више методичких јединстава, то ће учитељ саопштити нрво општи задатак и у обради ће једно за другим додазити поједини делови као одредбе циља. Јасно је, да ово није могућно без нретходне примљиве припрзме учитељеве. А.ш је ово нрва и неопходн'„ погодба иом. пдодоносне н;'.ставе. Ако учитељ иде у шкоду а не зна, шта ће тамо предузети и тада драгоцено време нроведе с децом у празном ћаскању, то како ће и моћи да да пдода, баш и ако има учитељскога дарар Васиитна иастава није никако игра од иита/ња и одговора, у којој учитељ пита само оно. на, што може одговорити и најгдунље дете. У овој наставн свако иитање учитељево ваља да је задатак за размишљање. С тога и не тежи као бујица, да нитања и одговори јуре једно за другим. Овде се тражи ученички рад. С тога им треба дати и времена. Учитељ руководи само њихову духовну радљивост. Он говори, што је могућно мање. Он се може упоредити с кочијагаем, који мирно седи на седишту свом и држи у руци узде, помоћу којих управља коњма. А они вуку кода. Ученик тражи, што сам може да нађе. Рад учитељев се ограничава на то, што ће он да му иокаже само пут и што ће с иута укдонити пренреке. Сувишан говор учитељев у настави јесте у сваком случају знак, да он не разуме свој иоеао. Он мора децу нобудити, да искажу своје вдастите мисди иди да сама у вози и правидним језиком изразе оно, што су учида: он се мора увек старати, да га не сдушају само цојединци, него да суделује цео разред и да се и онај ученик, који је духовно ден, у току мисаонога тражења и екупљања, захвати, јер ни један ученик није сигуран, да се од њега неће захтевати у сваком тренутку тај иретходни посао. Таква настава оживљује утакмицу ученичку, ствара поверење у вдаститу моћ, побуђује на саморадњу, ствара радост у учењу, развија марљивост и зајемчава нам не само успех у екупљању знања, већ оживљује и развија све сидо душевне. Но ваља пак у томе носду викати. Истина ученици морају увек говорити јасно и разговетпо, без викања; учитељ не сме говорити одвеК силно, већ само разговетно н оштро; што је могућно мање ади с унутрашњим саучешћем. Правидан тон иредавања јесте у настави од нреведике важности, како ради тога, да би се нробудида и одржада иажња ученичка, тако и ради тога, да би се учиниди трајни унечатци на срце и вољу дечју. Јак тон иредавања, викањс с подједнаком висином, може покварити сваки трајан успех у настави, док озбиљна, тихо изговорена, опомена може врдо дубоко да задре у душу ученикову. Ми не мисдимо овим да. пружимо какву иотпуну науку о настави. То је задатак педагошких уџбеника. 1 Ади неће бити издишно, ако

1 Истичемо нарочито ове: 1. 0$1егтапп ипА ЈУедепег, ГЈеШшсћ (1ег РМа^о^Ус. 2 ВапДе. 7,70 31. 2. КаШе, бтшмћаи^е (1ег еуап&еИсћеп Л г о1к88сћи1ег21ећип». 7 М. Много се уиотребљава. 3. Зсћитапп, Бећгћисћ (1ег РМајго&гк. 1 ТеИ. СгезсШсМе <1ег 1 Ј ас1аЈ?о§1к. 2. ТеП. Б1е зуккетаЉсће ГаДаЈЈо^к. 8,90 М. 4. /ИсМге, (Ј., бгшнМнв 4ег Уо1к88сћи1рас1а§о§1к. 1. (ЈеаеШсМе <1ег Уо1к88сћи1])а4а^о^1к. 2. 8ув1еш (1ег Уо1к88сћи1ра(1ајго§'1к. 3. Ргах18 (1ег Уо1к88сћи1ра(1а§о§1к. Свака свеска 1,20 М. 5. 8еи1г, РегЛ,, Јпећгћисћ (1ег Еги1ећип§- инс1 с1ез ШПетећ^б. 3. ТеПе. а) 1)1е Е г21 1'ећип§§81ећге, 3 М. ћ) В1е ТЈп4егг1с1Пз1ећге, 6.30 М. с) Б^е 6е8с1псћ1е с1ег Ра(1а-