Просветни гласник

6*

наука и настава

83

изнесемо, како кдља уредити иаставно градиво но ндану с извесних тачака гдедишта као и како наставни рад поддежи одређеним законима, који, ако их имамо у виду и под извесним претпоставкама, зајемчавају усиех у настави. Наставник ради са живим човечанским душама. Њима се предаје знање и умење. А то се не моасе учинити, ако се тај посао не управља по природи људској. Човек учи, сазнаје, поЈима увек на исти начин. — Коменски је рекао но Аристотелу: „Ништа није у уму, што нлје раније бидо у чудима" 1 . Песталоције бетпе себи поставио задатак, да, нз искуства и размишљања, одреди пут, по коме се човеков дух подиже од очигдедних опажаја до јасних појмова. Он је тражио елементарну методу, која би одговарада природи човечапскога духа и која би бида употребљива у свако доба. И он ју је гдедао у томе, што ће свака настава иоћи од очигдедности, коју је он назвао аисолутном основом васколикога сазнања. У томе смисду је говорио чак и о механизму иредавања и учења 2 . Разуме се, да то не ваља узети од речи до речи; истинито је пак, да пма наставна метода, која одговара исихичким законима и која нас најсигурније одводи циљу 3 . II поред тога, Хербарт има право, што веди, да сваки учитељ мора имати своју вдаститу методу, да је мора разумом створпти. Сваки учитељ ваља да дође до правидне методе размишљањем и радом. Тада нема у настави досадне једнодикости, већ живе разнодикости — према способности и особености учитељевоЈ. Ако је учитељ п усвојио дух методе и разуме да нредаје њоме, ипак имајош широко поље за примену својих духовних особености: јер метода није никако као каква обавезна хаљипа иди као регуда, која ваља све да изједначи и униФормшпе. Као што је заспована на природи дечјег духа, тако исто иретпоставља и живу личност учитељеву, која се може сдободнђ кретати у примепи те методе. Макар што да је предмет наставпог обрађивања, морамо имати у виду ово троје. 11рво се мора омогућити дечје иравилно схватање градива, које се учи; потом примљено градиво мора мисаоном ирерадом, упоређивањем, везивањем са сродним му градивом и шљубљивањем с већ позиатом грађом, иостати духовна својина ученикова; и најносде, мора се оно, што је научено, самостадно уиотребити, увежбата и ирнменити. Дакде, схватање новог градива, ирерада и иримена тог градива јесу три стуиња, без којих се не може ни замисдити успешна пастава. Ове три наставне радње се називају друкчије: очигдедност, увиђавност, вежбање (Хеи ^г); иди: очигдедност, мишљење, примена (1 )бгр1е1 (1). Ствар је нак једна и иста. 1. Учнтељ с,'-, дакле, ирво мора иостарати о томе, да се иравилно схвати оно наставно градиво, које се учи.

&о§1к, 3.50 М. Овај је уџбеник. особито за иреиоруку. Гдедиште је у опште школе Хербарт-Цтерове. 6. Јоћ. Де1ш, Нап<И>исћ <1ег аП^ешетеп РМа^о^гк. 5,2-5 М. Врдо добра. књига. Гдедиште као у 1Јеи12-а.

1 Ова се изрека често, логрешно, ирииисује Доке-у; међутим, као што се види она води порекло своје од Аристотеда.

2 Ре&1а1оггг, ЖГе 6ег4гш1 јћге Кш(1ег 1ећг1.

3 Упореди 1). К. КпоЈсе, СггипДпбв (1ег Рас1а§о§1к. ВегИп, Кеи4ћег & Кекћага. 1894. (4 М. пов. 5 М.) Стр. 127. и даље. ВЈе 1,ећге уош 1Јп1;етсћ1.