Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

Ако је градиво, које се обрађује, вр.го оисежно, то је згодно да се, нарочито мдађим ученицима, не излаже цело, него делимично, тако, да се поједини одељци за се прелазе. Већ приповедање и излагање градива је за разумевање од пресудпе важности. С тога и захтевају Опште Одредбе од 15. октобра, 1872. г, н, пр. да учитељ библијске ириче слободно исприча, а не као да их чита, Песма се мора живо и с најлешпим нагласком изложити, ново геограФско градиво могу ученици сами, под учитељевим руководством, на мапи да покажу и т. д. Свестрано је иак ученику издожена каква наставна грађа тек онда, ако ју је ученик и у погдеду садржине и у погледу језика и разумео. С тога се у овом смиелу говори у педагошким уцбеницима о објтињавању речи и објаитавапу ствари. — Овде имамо на двоје да обратимо пажњу: прво се оно објашњава, што деца нз разумеју, а по том деца ваља самосталном рвиродукцијом да ионове све оно, што се објашњавадо. У разговору о појединим врстама паставпог градива — мисллмо нарочито на библи.јске приче и чланке за читање — врло често се у нашим шкодама млати празна слама и то тиме, што се градиво, које се издаже, исиитује од речи до речи на досадан начин Чак и на нижем ступњу такво испитивање може доки тек онда, ако се деца ни на какав други начин не могу довести до разумевања текста, иди, ако хоћемо да се тај текет запамти. А на вишем ступњу је то потпуно без циља, То свакојако није пдодоносан претрес ствари, а ништа не доноси ни разјашњавању њезиноме. Ако је садржина, која се обрађује, дако разумљива, нашто ће тада још и исиитивап' ? — Само где има тсшкоЛа у изразу и ствари, учитељ ће их без околишења разјаснити. Врдо често ће бити потребно, да се пронађе веза мжли, али то треба да је тако, да ученици под руководством учитељевим, колико год је то могућно, сами нађу оно, што траже. Ономе, што деца сама собом разумеју иди већ знају, не треба их ни учити. А оно, што —■ по природи етвари — не могу наћи, ваља им казати. Све, што је настава учинида духовиом својином учениковом, мора ученик, за доказ да је духовно следовао учитељу у настави иди да је могао следовати, на крају дедова иди иначе, где је обедежен нрекид у предавању, самостално репродуковати и укуино схватити. Јер је у нама само оно постадо духовном својином, што можемо поновити самостадном репродукцијим. Алл, да би учитељ могао то изазвати, пе сме се посдужнти угодвим захтевом без садржине: ,Издожи ми укунно све, игто смо прешли!", већ мора задаћу, коју даје ученику, тачно и конкретно да означи, н. пр. „Покажи, зашто је капетан у Капернауму одао Господу Исусу признање своје! — Оди на карту, покажи н опиши ток реке Мораве! — Приповедај, како се Стеван Немања за време мира старао о својој земљи!" 1 2. Мисаону разраду наставног градива захтевају Опнгте Одредбе, ако се у бибдијеким причама нотпомаже развој морадне и редигиЈСке садржине, која дух и срце образује. Разумевање и сазнавање дечје не сме остати само на тексту или на површини; настава мора дубоко да закопа. Ученици морају из чињеница изводити закључке, иетраживати мотиве радња, замисдити се у душевности оних дичности, које нешто

1 1'азуме се, да су ови примери овде посрбљени; у оригиналу се односе на друге цредаето и дитаости.