Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

Тако иодази свака нлодоноена наетава од снољашње или унутрашње очигдедности дечје, на то, даље, надовезује оно, што је ново, за тнм предази на мисаону разраду мисаонога градива и завршава своју задаћу вожбањем и нрименом. То је методски рад, ади он но скучава никога; то.је пут к циљу, ади но махина, не празна Формуда. Нанротив, учитељ, који овај постуиак у настави сматра као закон, све вишо тежи да зарони у наставно градиво и да се увек брижљиво обзире на дух дечји. С његовом живошћу и сигурношћу расте и његова радост у раду, а највећа награда затај рад.јесте веседа сурадња, стадиа пажња и духовно напредовање свих његових ученика 1 . Ади, разумл со, неће такав резудтат у настави насти сам у кридо ни најокретнијем учитељу. До тог узвишеиога диља се додази само истрајном марљивошћу. 3. Неговање језика. Шкода, у којој деца немају довољно извежбаности у језику, у којој се одговара шанатом, неиотпуно, само са по једном речи, не чини добар унечатак баш и у том ретком сдучају, ако нас иначе задовољавају сва остада знања и способности ученика у тој шкоди. У највише сдучајева стеаен извежбаностм у језику јесте најсигурнија основа за оцењивање једне шкоде у опште. Јер је реч најгдавнији носидац и израз мнсди. Ко има .јасних мисди, ваља бити епособан и да их правидно и јасно искаже. Где једно од тог двога недостаје, не може се ни оно друго очекивати. Свакојако има брбљиваца, који т. р. ни о чему могу много да говоре и који управо хоће речима да сакрију површност и нејасност мисди евојих. Ади ее паметан човек тиме не обмањује. Шкоди је задаћа, да негује код ученика извежбаноет језика, ади тако, да се реч и мисао нокдапају и да јасне речи помажу, да и мисди буду јасније Способност јасног говора биће овде доказ, да је и мшпљење јасно. С тога се с правом може закључити, да је дух ваљано образован у оној нгкоди, у којој ученици могу да нас депо обавесте о своме знању и умењу. До те способноети ученик додази вежбанем у свима наставним иредметима. Од ирвог дана прве шкодске године његове он се мора навикавати, да сваку миеао своју изговори гдасно, потпуно, иравидно и јасно; гласно, да .је могу чути еви његови другови и учитељ без напрезања; иотиуно, не дакде једном речи, пачакиједним слогом; правилно тако, да се каже само оно, што ваља да се каже; јасно тако, да је искључено свако рђаво разумевање ствари и код оних, који говоре, као и код оних који сдушају. Ако се од ученика захтева, да на свако учитељево нитање нотнуно одговори, то се Тиме не мисди, да ученик ваља својим одговором да обухвати и учитељево питање. То би чак могдо да буде и ве >ма досадно и бесмисдено. Ади се мисао мора увек потпуно да каже; оно, што та мисао значи, мора се реченицом исказати. Код мдађих ученика,

1 Цилер износи за наетавнп рад 5 формалних стуињева: 1. аиализу (цриврему), 2. синтезу (издагање), 3. асоцијаацју (свезивање), 4. систем (укупно схватање), 5. методу (примену). Бдиже о овој ствари види у дедима: ДШег, АП§етете Рас1а^о^Јк: ЖгдеГ, Б1е &гта!еп 81и(еп Јез ЦпЈегпсМз; Каг1 ШсМег, В1е НеЛаг4-2Шегвсћеи 1огта1еп 84и1'еи (1ез ЦпЈетећ!; КеШ и Не1т у поменутим дедима.