Просветни гласник

88

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

разуме се, не може се то избећи, те дете, у говору још неизвежбано, својим одговором обухвата и учитељево питање. Али и овде учитељ мора иазити, да дете не чини само бесмисдено ионављање и да из питања узме само оно, што је потребно за сигурно изражавање мисаи. Уз то ваља гдедати, да је питање што је могућно краКе и одреф?није. Тако н. пр., кад би учитељ иитао: ,Шта је маленоме Давиду дал.о снаге да отпочне бој с великим Годијатом : Ј ", било би више но неизвежбаност, ако би се од деце очекивао одговор: ,Маленоме Давидује дало снаге, да отпочне бој с велњким Голијатом, веровање у божју помоћ". Млађи ученик по правилу није у стању тако да одговори, а и да не говоримо, што се таквим истегнутим одговорима, који су већим делом само бесмислено ионављсте, ни у колико не подиже ученичка извежбаност у језику. А подићи ће се само тако, ако се мисли да њезин прост и одмерен изражај. У овом иримеру питање би могло овако гласити: .Како .је смео Давид да се иобије сГолијатом?" и одговор би био: „Веровао ,је, да ће му Бог шшоћи*, или: „Смео је зато, што се на Бога поуздао." Више није потребно. — На нитање: „Ко заиоведа цвећу у башти и на ливади да расте?" не треба захтевати одговор: „Цвећу у башти и на ливади заповеда Бог да расте", већ просто: ,То Бог заиоведа!" или: „Бог заповеда, да цвеће расте." Захтев, да ученик одговара у потпуној реченнци, не сме нас, према овоме, одвести у бесмислени и теретни Формализам у томе, већ се тај захтев мора испуњавати у извесним границама и с намером, да се тиме потпомогне ученичка извежбаност у говору и мишљењу. Нарочито учитељ у старијим разредима мора да је у овоме обазрив. Тамо мора ученик ио правилу да избегава у своме одговору учитељево питање, у колико је то потребно, па да саму мисао, коју хоће да искаже, слободно образује и ако, разуме се, у тесној вези с нитањем. И у колико је већа њихова извежбаност у језику, у толико ће им то боље испасти за руком. Ако ученик на питање: „Зашто нас је Син Божји снасао?" одговори речима из катехизиса: „Да би био његов, у царству његову живео н њему служио" — то је овај одговор тако исто одређен и јасан, као кад би у ночетку одговора било поновљено и питање онако, како га је учитељ казао. Извежбаност у језику се пак особито и највише може да развије, ако се од деце тражи да слободно и самостално саставе садржину каквог већег или мањег дела градива, које је претходно обрађено. Ово састављање мора, као што .је напред напоменуто, у опште да дође онде у настави, где се долази до извесних резултата, или, како технички израз гласи, на крају сваког методског јединетва. Овде је ученику предато градиво, које ваља само да репродукује. И што се саме Форме тиче, ученик се у томе може држати речи, које су пале у ранијој настави. Па ипак тај посао изазива веома духовну радљивосг ученичку. Ученик мора тиме показати не само да је примио у се наставно градиво, већ и да га може и самостално изложити на известан начин. Тиме се развијају пажња, размишљање и извежбаност у језику и потномаже самосталиост ученикова у великој мери. Ми ћемо се још једном вратити на нарочита вежбања у језику, када буде говора о језиковној настави. А овде ћемо се задовољити само тиме, да обратимо нажњу и на тај облик неговања језика у школи.