Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

89

Ну, тим вежбаљима није исцрпен сав носао око тога; наставник се мора старати, да ученици свој матерњи језик увек правидно и чисто употребљавају. Да ученици у основној школи морају говорити граматички иравилно, као и учитељ, мучно да ће ко порицати. То ће деца без тешкоће иостићи, ако учитељ ни једну иогрешку не проиусти, него ,је увек поирави и то било да побуди само дете да се поправи и.ш да иозове другог ученика да га поправи. А ако он нешто правилло пред децом искаже, па после то исто дете ионови — то је понајвећма потпуно неуспешно средство за образовање језика. Јер ту дете понавља речи без мисли. И то му није тешко. Ади се без рада и размишљања ништа не учи. С тога се и поиравка у говору увек захтева од самог ученика, који је погрешку учинио, ако је то само икако могућно. Онај цак стари захтев језиковних методИчара, да дете у школи говори чисто и фонетички иравилно, како ми изгдсда, не наилази на онште иризнање. Противу тога се наводи, да сваки дијалекат има особености, које се не могу поништити, као и неоспорно право постојања, те да се с тога чини узадудан труд и бесциљно се расипа време, ако се основна школа почне с њиме бочити. На то примећујем, да онај захтев од ученика: ,Говори чист-о и нравилно" заиста наилази на неке тешкоће у дијалекталннм особеностима, али се тиме не изазива никаква борба иротиву диј;:леката. Љегова се вдаст и не распростире до у школуЈ У шкоди се говори књижевним језиком'. У школи ваља васпитати дете да има пдеменито срце и пдемените тежње, те се е тога и мора вежбатп у заједничком, књижевном .језику, којим се све то може боље да изрази и који нопосредно чини утисак, да се у шкоди миеди и ради о вишим стварима, но што су оне напбљу. Сме ди се, с тога, равнодушно пустити, хоће ди деца у школи говорити чисто и правидно иди не ? Ако се деца од ирвог дана, кад у шкоду ступе, и када, у извесним краЈевима, морају да уче књижевни језик као мање-више нов језик, навикавају, да увек говоре чисто и нравидно, то ћо правидан говор црећи у иавику ире, но што се то обично замишља. Писац ових редова је имао то задовољство као унравитељ учитељске шкоде у ВајзенФелсу, да су му ученици вежбаонице већ у првој години правилно читали д л г. 0 п п, г и к, г и да су ученице првог разреда тако депо декламоваде, да се готово није ништа могдо приметити од дијалекта, који вдада у додини реке Саде. Пажљивим неговањем језика од првог дана може се много постићи, ако само учитељ има воље за то. И у новије доба сам доживео у Задњој Померанији, да со т. з. дијадекталне особине језика могу дако одстранити. Када сам у неким шкодама покудио рђав изговор, иотрчади су учитељи одмах с извињењем: ,Тако се у нашој окодини говори и то се ие може искоренити". Тада ја отиочех да говорим с децом и изнех им, шта је ногрешно, покудих сваки неправидан израз и иозвах их да се оами поправе. И какав беше успех? — Већ посде разговора од једне чотврти часа деца разговараху 1 »Чишћење језика, с којим деца долазе у школу, од дијалекта.ших трагова. бидо у изговору иди обдидима, јесте .једна од понајважнијих шкодских задаћа*. 8иррпап, Ег2Гећип^8-ип(1 ИШегпсћШећге. ^е1ри1^. Вигг. 1896. 2 Немци у извесним крајевима мешају ове гдасове врло често.