Просветни гласник

90

НГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

боз тих иогрешака, које ми боху иаде у очи. Чим би ко иогроишо, довољно би било да подигнем прст или да покренем главу, иа да се одмах каже оно, што је правилно. Ну, ја нисам мишљоња, да се народном школом уводи и зајоднички изговор кн.ижовног језика; још мање пак верујем да је могућно и да ваља жедети, да се у свима случајевима, који су још и спорни у погледу изговора, основном школом уводе оно, што је нравилно или бар заједничко, те да со тако с/гвори и школски изговор, као што постоји школски правопис; овде јо главно, да со негује оно, што је у оиште аризнато као иравилно. То мора и школа у језику школском да подиже и негује. Оно, што је иогрешно, не сме се триети. Што је још под сумњом — не решава основна школа, већ га прима онако, како се обично уиотребљава, Кад учитељ отпочне одстрањивати овакве погрешке, то ће га стати мало вромона, ако то чини увок с мирном доследношћу. То бива и иригодом без нарочитог наирезања и великих говора. Али је пре свога неопходно, да се на правилно изговарање отночну навикавати најмлађи ■ученици, чам стуие у школу. Неговање језика нам даје још један васиитни моменат, који не треба потцењивати. Иравилна употреба језика приморава говорника на јасно мишЉењо, а нравилно мишљоњо оиет учиче иа извежбаност у језику. Јер за оно, што човек сигурно зна, налази лако и ногодаи изражај. То се може често видети, када су иначе привидно ћутљиви људи наведу на тему, која их интерееује, јер су ту код куће. Тада они развију такав говорнички дар и покажу такву окретност у језику, какву ранијо код њих нисмо могли ии замислити. Из овога излази, да снага изражаја равномерно расте са снагом мишљепа и да школи ваља неговати садржином богат језик; с друге пак стране видимо, да језик не смо да буде извештачен, навијен и надувен, већ да је ирост, чист и прилагодан дечјем начину представљања и дечјим способностима. Доте не може говорити у разгранатим реченицама. Ако се то од њега захтева, образоваће се брбљивко. С тога је проста реченица облик дечјег говора. Ако уз то научи да употроби правилно и уобичајене свезе, такође и у кратким спородним реченицама, то је довољно. Али се то мора постићи и у најпростијој сеоској школи и то ваља сваки школски надзорник безусловно да захтова. Јор јо неговапе језика у исто време и неговање духа. 4. Школеки норедак. Васпитање наставом јесте васиитање из духовне унутрашњости ученикове. Круг ученикових мисли ваља да ностане земљиште, из којег ће израсти јачина воље за оно, што смо као добро упознали. Тада морално поступање учениково није изнуђено, већ побуђено слободномвољом. «/1еп задатак, а и пут сигурац, али дуг. Пре но што дете дође до те слободе воље, имаће с противни силима његове чулне природе много борбе и много искушења. С тога се узимају спољашња средства као номагачи у школском васпитању. Те утицаје иазивамо непосредним васпитањем. У школи мора да влада ред у сваком погледу. Доци ваља напоменути, да се већ и на само њихово долажење и одлажење мотри. Јурњава и вика, трчањо и гурање се мора нри томе искључити. Па и ван школе ђак мора да је ирема свакоме услужан н учтив. По начину, како