Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

се деца на улици вдадају, познаје се, да ли је учитељ на ких утицао васиитно или не. Такав исти неиовољан суд о учитељу оиравдан је, ако му ученици долазе у школу неопрани, неочешљани, исцеиани, ако задоцњавају и.ш изостају од школе. Школа ваља да отпочиње евој рад тачно кад то звоно огласи, тачно да завршава у одређено време. Распореда часова ваља се тачно придржавати. У пгколи нека буде највећа чистоћа, и све да је у свом реду. Пре уласка у школу деца ваља да очисте обућу о брисаљку; по уласку сваки оставља капу, мараму или капут на за то одређено место и мирно одлази на своје место, одакло се но креће, ако за то нема разлога. Учитељ је у школи са њима и забавља се спремањем за рад, који настаје. Деца се могу полугласно и разговарати, док учитељ не да знак, да настава почиње. Деца, ко.ја одоцне, не смеју улазити за време молитве. и кад после уђу, морају да стоје код врата неко врсме, само не цео први час. За време наставе је мир и пажња. Забрањено .је разговарање, казивање, дошаптавање, играње рукама и лупа ногама. Уређено је понашање ученика, кад треба да се јави, да устане, Да што одговори. Наставна су ередства у приправности и она се на знак учитељев или на команду без лупе узимају или остављају. 1 Све то надгледа око учитељево: он унравља и одржава добар ред без много речи, без вике и лупе. Ако јо учитељ мишљења, да је васнитање немогућно без телосних казни, то је рђава одлика његовога васпитнога утицаја. Јер ко држи да јо нрут јачи од њега самог, та.ј мало има вере у своју васпитну снагу и духовну надмоћност над децом, а где тога нсма, ту је понајвећма и батина слабија од руке, која ју нодиже. Где се дисциплина одржава болом од батинс, тује учитељ у највишо случајева слаботиња, ређе тек, али на жалоститога има, суров човек. Без кажњавања се истина у шкоди не може. Али где је учитељ пријатељски васпитач своје мале чете, ту се можо телесна казна избећи или бити врло ретка. Само у случајевима преступа противу морала она се може употребити и кад се уиотреби, ученик мора знати, да ју је и заслужио. Ако ли нак учитељ бијо дете због тога, што не може брзо да појима, што му ее говори, то за таквог учитеља вреде речи Динтерове: „Од десет удараца, које изврши учитељ, девет је он заслужио." ЈКо предаје с батином у руци, тај не зна, шта Је васпитна настава и сам себи даје сведочанетво о томе, да је рђав учитељ и васпитач. Само онај може да влада духовима, који има чврсту вољу и нре свега срце пуно љубави. Учитељ, тиме наоружлн, више постизава оштрим иогледом или лаким прекором, него ли други грдњом и батинама. А ако узмора да употреби и какву телесну казну над којнм дететом, то је тада та казна увек од јаког утицаја и успеха. Без тешкоћа моћи ће со да одржава ред у школи онда, кад з г редност постане код деце навика. Добре нивике су у васпитању од одвећ велике вредности. Оне се стварају свакодневним једнаким иостуиапем. А да то постигнемо, морамо имати јасан циљ нред очима, мир и доследност. Тако је за учитеља школски ред, као нешто, што се само

1 Ако учптељ овде уиотребљава бројање, то се на команду један! два! три! морају вршити одређени иокрети руке, а не да се бројањем само време опредељава.