Просветни гласник

236

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

човек са радошћу поздравити, јер ће иас даље одвести у култури. Ко мисли данас сутра, да заузме академску катедру, тај се ни мицати не може без француског и енглеског језика. Модерни језици су културни Фактори. Значило би целу данашњу културу презрети, када би је хтели да надокнадимо мртвим језицима. Тим нећу да кажем, да се познавањем дела класичнога света нс повећава наше образовање. Али зар то исто не можемо посгићи преводима, иа можда још и у већој мери ? Ја сам потпуно на чисто с тиме, да грчки језик треба избацити из наставног плана, а. после неког времена и латински. Но и елиминирање класичних језика из средњешколске наставе не сме се једним ударцем извршити, него постепено. Пре свега треба цео наставни план преобразити, да школској омладини не би остали суви плодови класичне наставе. То значи да методу у осталим предметима ваља нрво изменити и тако је реФормисати, да ученик не само научи предмет, него да се научи поред њега и мислити н расуђивати". Ова два противничка мишљења због тога изнесосмо, да покажемо, колика и како оштра ће борба наступити између антијелиниста и јелиноФила. И ако нико од нас неће порицати, да је цела савремена култура основана на класичној гра.ђи, исто тако неће нико смети ни одрицати, да је омладина у хуманистичким гимназијама прометејски везана за ова два мртва језика, од којих нема никакве практичне користи. И док троши оно силно време на учење античких граматика, превођење и меморисање одабраних места, дотле пропушта да научи културне језнке, без којих се, не у страном свету, него ни код рођене куће, маћи не може. Свако време вма своје неуиитне законе, којима се не може одолети, с тога мислимо, да ће се енглески антијелинистички покрет завршити у духу Розберијеву. * Други интернационални конгрес за наставу у цртању — Од 2—6 августа ирошле године држан је у Берну други ннтернационални конгрес за наставу у цртању. Иа конгресу је учествовало 1013 делегата. У њему су биле заступљене све цивилизоване државе и нације. И женски пол био је довољно заступљен. Многе даме узимале су живог учешћа у свима расиравама око унапређења цртања. Конгрес је отворен 2 августа у сали скупштинској: Конгрес је отворио иредседник комитета ЕА Вооз Јеућег, који је поздравио делегате на Француском, немачком и енглеском језику. Конгрес је расправљао следеће теме: 1. Васпитна важност цртања и његов одношај са другим предметима; 2. Методика цртања у дечјој башти; 3. Методика цртања у основној школи; 4. Методика цртања у средњим школама; 5. Методика цртања у вишим школама; 6. Спремање учитеља за предавање цртања: 7. Данашњи положај техничко-уметничког образовања у разним државама; 8. Дртање у занатлијским школама и педагогика тога учења; 9. Уметничко-занатлиске школе. Да ли су оне дале оно што се од њих очекивало ? Организација и програм уметничко-занатлиских школа; 10. Спремање специјалних учитеља за цртање по разним школама. На конгресу су били изложени и практични радови из цртања, на којима су се могли видети постигнути разултати у цртаљу. Идући конгрес биће после четири године и то у Енглеској.