Просветни гласник

16*

В В Л Е ш К В

235

деца до сво.је 15 годцде, која су са успехом свршила основну школу. Стручни људи веле, да је напредак од ових школа неописан. * Грчкн језик у енглеским школама —• На универзитеху у Кембриџу, претресају сада предлог, да се на пријамном испнту за универзитет не захтева више знање грчкога језика. Ако овај предлог продре, то онда значи, да ће он испасти из наставног плана оних енглеских школа, које одговарају нашим гимназијама. Овом појавом изнесено је на дневни ред једно питање, чија је сврха, да се средње школе у Енглеској модернизују. Још 1900 год. изјавио је енглески министар нредседник Лорд Розбери у своме говору, који је држао као Лорд ректор университета у Глазгову, да су модерни језици не само са практичног, него п са етичног гледишта равноправни са. старим класичним језицима. С тога толикогодишње изучавање мртвих језика у средњој школи ништа друго не значи, него утамањивати драгоцено време, за које би се могло познати са модерним језицима и осталим културним Факторима, од којих наш данашњн живот зависи. У смислу овог Розберијевог говора отпочета су и саветовања у Кембриџу, што другим речима значи, да ћ.е грчки језик бити искључен из енглеских школа. Борба за грчки језик у средњим школама опет ће да се понови, као оно осамдесетих година прошлога века. Грчки језик има сво.јих одушевљених заступника, али и осведочених противника због чега ће и ова борба да буде на живот и на смрт. Пријатељи грчкога језика у оним државама, где је он искључен из наставног плана, а и остали јелиноФили у .Енглеској и изван ње живо су се упели и агитују са својих високих положаја, да грчки језик остане наставним у енглеским хуманистнчким школама, где је он до скора најбоље цветао и највише се неговао. Д-р Штајнбах председник највишега суда у Бечу овако се изражава: „Ја сам противан, да се грчки језик избаци из гимназнјског наставног плана, јер тиме се неће ништа друго да постигне, него да се баци у суноврат сва наша култура, која је хиљадама година течена. Можда је и схватљиво од куда да се баш у Енглеској појави дајвећа реакција против грчкога језика, који нигде у свету није тако строго негован као у тој земљи, чија се цеда култура базира на хуманистичној гимназији. Али ако данашњи реакционари у Енглеској и услеју да избаце овај предмет из наставног плана, ја сам уверен, да ће га кад тад вратити." „Дакле Енглези хоће да избаце грчки језик", вели проФесор Болцман. „Хвала Богу! II кад кажем хвала Богу, онда то из свег срца велим и ако са извесним ограничењем. Важност грчкога језика у средњој школи, не састоји се, по мом мишљењу, у самом знању језика, него у оној вековима усавршаваној методи саме наставе. Та је метода навикавала омладину, да научи здраво мислити. Изучавање граматике, вештина превођења, све је то било веџбање у мишљењу и суђењу. У другим предметита а особито у математици и физици на жалост и сувише се на памет учи. Да се не би осетила штета од избацивања грчкога и латинскога језика, мора са настава у математицн и фпзици са свим реФормисати. РеФормисати методику оба ова нредмета, па избацнти класичне језике — то је моје мишљење, а то је и сувремена потреба, против које се не можемо никаквим оружјем борити. Уметност и вештина, да се лако покаже корисним за човечанство, састоји се у томе, да сазна, шта ће се у будућности догодити. Такав је био геније Бизмарк, кад је Немачку ујединио. Због тога и мислим да ће у Енглеској учињенп корак сваки разуман