Просветни гласник

234

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

назије и остале средње школе. Интересантна је статистика ученичких родитеља, јер из ње се може донекде закључивати који су људи највише агитовали за социјадно иаједначење оба пола. Школска године 1903—04 од ученичких родитеља били су њих : 50 индустријалци, трговци и Фабриканти; 58 чиновника и то : 20 дворских и државних чиновника, 17 железничких, 4 варошка и 17 приватних ; љих 9 лекара; 1 апотекар; 6 инжињера и грађевииара; 17 официра и то: 4 ђенерала и 13 виших ОФицира; 14 адвоката; 2 уметника; 6 занатлија; 24 наставника; и то: 3 великошколских, 13 средњошколских и 8 основношколски; 3 судије; 2 уредника новина; 1 свештеник и 8 приватних лица. * Слобода избора универзитета у Немачкј — И ирошлога лета утврђена је чнњеница, да је на југо-немачким универзитетима два пута толико уписано северо-немачких студената него што је југо-немачких на северо-немачким уннверзитетима.. У свима северо-немачким савезнпм државама било је прошлог лета 28.634 студената, од ко.јих се 22.898 учидо на северо-немачким, а 5736 дакле 20% на југо-немачким универзитетина; југо-немачке државе пак бројале су 8001 студента, од кога је броја њих 7234 у Јужној Немачкој, а само 767 иди 9 - 5°/ 0 студирало у Северној Немачкој. Од 21.727 пруских ђака равпо четвртина њих 4354 учило је у Јужној Немачкој. У Минхену била су уписана 1522 Пруса, у Фрајбургу 1000., у Хајделбергу 578., у Тибингену 476. Свега је 27*7°/ 0 Пруса бидо на непруским универзитетима уписано. Код саских и елзаско-дотрингијских студената, који нису у својо.ј отаџбини студирали, износи проценат 25*5, код виртембершких 34*1, код хесенских 40.1, код саско-вајмарских 50'9, код мекленбуршких чак 57'8, и код Бавараца, који нерадо прелазе преко граница своје уже отаџбине само 12. Проценат студената, који изван отаџбине уче, још је различнији кад се узму у обзир појединн Факултети. Далеко би нас одвело, кад би се упустиди у цојединости, али ипак ћемо поменути да од 6845 прускнх правника њих 673 уппсано је на три баварска, а 725 на два баденска универзитета; од пруских медицинара њих 3120 на броју 533 је учило у Баварској, а 344 у Бадену. Напротив од 1573 баварских правника само је њих 59, а од 696 медицинара само је њих 24 учило на пруским универзитетима У специјалном пак случају између медицинара на баварском универзитету у Вирцбургу било је више Пруса — њих 184 него Бавараца, њих 152, док на универзитету у Минхену број пруских медицинара њих 312., незнатно је нижи од броја баварскпх, њих 335. * Старо-грчка стенографија — Најстарија стенограФија, за коју се до сада знало, била је из 164 год. после Хр. и ако је познато, да је и Тирон, роб Цицеронов, разумевао вештину стенограФисања. Од њега су нам остале т. зв. Тиронове ноте. Ади недавно нађен је у старој вароши Оксирингону један папирос из 155. год. после Хр. На томе папиросу са свим је лепо сачуван уговор између једног тамошњег угледног грађанина и стенографа Аполонија, коме онај први даје свог роба Херамона на науку. По томе уговору син Аполонијев учиће роба две године у стенограФији, за који ће труд добити 120 драхми. Тај дакле папирос најстарије је сведочанство за грчку стенограФију, јер и учитељ Аполоније као и његов син Дионисије по имену свом беху Грци. * Школе за домаћу економију у Пешти — Пештанска општина отворила је 21 школу за домаћу економију, коју морају да походе сва женска