Просветни гласник

15*

наука и настаба

119

већ само полажу иепити; има едавну ВоЛеуап-ову Библиотеку 1 , која има 500.000 свезака, 30.000 рукописа, и 20.000 бакрореза. Збирка источњачких рукописа, спада међу иајређе у свету; има универзитетску цркву, музеј, и разна завештања, које стоје нод надзором универзитетског тела. Не далеко од гдавне улице, на самом излазу налази се диван „ Шагдален-колеџ" основан 1458. год. са приходом од 55.416 Ш, ђака има 183, нланова (ГеПоту) 40, ту је и диван мали мост, испод коЈег вијуга река Изис, на којој се возе чуновима. Одмах од тог моста води .једна прастара алеја звана ,широка стаза" (Вгоас1-\Уо1к) у највећи и после Магдаленовог најбогатији колеџ ОксФордски „Христова Црква" (Сћпз4 Сћигсћ) основан 1546. год. има прихода 46029 Ш, 35 чланова (Е), и 731 ђака. У овом колеџу изучавају се само богоеловске науке. Оснивач овог колеџа био је славнн кардинал Жо1$еу. У овој старинској величанственој грађевини, заборавља се на модерно доба, и човек се осећа враћен за неколпко векова натраг. Одатле се долази у улицу КарФакс, где су некад биле борбе између грађапа и ђака ,1ота" (варошана) и „§о\\ г п С( (тако се зове огртач, који су ђаци тада носили); из ове улице долази се преко житне пијаце, у широку улицу (ВгоаЛ з^гее!), где се находи знаменити колеџ Балиол основан још 1263. год. на 14 година после оснивања универзитета. То је колеџ само за филологију. Пролазећи поред дивног Тајторијановог завода, где је чувени Макс Милер отпочео своју каријеру, долази се до болнице Аденбрук или медицинске шкоде, и обсерваторије, иа се за тим улази у један са свим нов део вароши између башта где се налази природњачки музеј и парк. Пада у очи онај средњевековни изглед и врева, нарочито у вроме кад школе раде, кад ђаци, Мкгш, и проФесори у старинском оделу, огртачу и јакама, иду тамо амо. Новина је само та, што женски ђаци сувише озбиљно изгледају, оне обично станују у летњој вили, и у Маргаретином колеџу, уче исто као и мушка универзитетска омладина, само што одвојено апсолвирају. И ако је понека млада девојка сјајно испите положила, опет зато ни једна ни.је постала ни члан ни проФесор. Али иде време носи бреме, доћи ће и то за њих повољно доба. Многе од ових младих дама универзитетских држе јахаће коње и кола, и одликују се колико духом толико и ванредном лепотом. Енглеске универзитете одликује од осталих универзитета и сам систем наставе. Прави проФееори имају само синекуре, т. ј. имају звање али не раде ништа, њихова су предавања слабо кли никако посећена. Нпр. Макс Милер чије је име познато у целом свету, тај славни и

1 Њу је основао 1602. год. Тома Бодлеј, а додпије су богатим завештањима унаиреди.шје Севиљ, вдадика Дод, Седден, Фринси Дус. и т. д. Персонал у овој <5ибдиотеди већи је но у нашој Народној Вибдиотеци.