Просветни гласник

220

просветни гласник

чувени Макс Милер није имао ни .једног сдушаоца из комиаративне Митологије, из нростог раздога, што се из тога предмета не нолаже испит. Права иредавања не држе дакле проФесори већ „тутори" и „лектирери" колеџа, звани ли1§о соасћез, и који гордо носе име „сгаттег"-а (спремача за испит). Такви су баш учитељи прави виртоузи, они умеју да спреме за испит, а знају добро идиозинкразије иснитивача. И номислите само такав један спремач за испит на универзитету има прихода колико и енглески зшнистар! Ако спрема за испит само ОФицире и чиновнике, он истерује себи толику плату, колико један добар адвокат, или сензал на лондонској берзи. Па ипак, Оксфорд мучно да данас има на универзитету човека од европског гласа, он је сад исто што и енглеска уставност, британска слобода, енглески Н^ћШе, енглеска част (ВгШзсћ ћопеб!у), енглески биФтек, Њукастелски угаљ, енглески морал, н т. д. т. ј. њих — што рекли Ужичани — бије гласина, а у ствари нису такви. Али у погледу универзитета требало би да се на Енглезе угледамо, јер они су сјајан доказ приватног доброчинства и ма колико нам био одвратан енглески Кифтарлуи ииак мора се аризнати даје енглески Лифта издашније руке и благороднија срца од многих чија се љубав ирема иросвети састоји у илатонској љубави. Ту скоро је у Вггттдћат.-у основан огроман завод за образовапе, без државне иомоИИ-, и то приватном помоЋу једног богатог Фабриканта челичних пера 1 . А готово одмах за тим 1880. год. у Дилдес-у (Скотска) један трговац дао је 250.000 дуката за оснивапе универзитета. А код нас ? Племенити Коларче имаш ли нодражаваоца Р

1 Овиј је универзитет основао 1875. год. Јозуа Маеон ноклоннвши на ту циљ 210.000 Уииверзитет се еастоји из два колеџа Маеоновог, где се предаје фнзијодогија, Хемија и Ботаника; и краљевског колеџа где се иредају медицинске науке. Држава даје само извесну шшоћ. Зар се код иас не би могдо тако, што урадити са нашим Фондовима нросветним ?

По немачш