Просветни гласник

278

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

смрт приказан је на овој „позорници" тако неприродно, да подсећа на позориште лутака. Ја сам правио пробу и ове сдике показивао ђачету из основне пгкоде: на малом лицу јавио се весео осмех. II заиста, готово сви ови призори толико су комични, да прелазе у простоту. — Ако бн се радн- забаве и могле допустити неке дечје позоришне представе, то би могла бити само мала драматска дела с предметом из дечјега света. Мени се чини, да нигде никад нико није давао деци да приказују људе; то би било исто тако неприродно и смешно, као када би неко драматски обрађивао призоре из дечјега света, па пустио људе да приказују децу! Драматски призори у овој књизи израђени су или према народним песмама: 2. и 3. призор III слике Устанак на дахије, V слика Ђак Жилован, X — СенковџК Иво и Ага од ЈРибника, XII — Цар и Милош чооанин, или према уметничким иесмама: IV слика Гусларева смрт, VI — Под Медведником, VII — Мрве хлвба, VIII — Груда зсмље, — IX — Селим иаша и XI — Сабор у Крушевцу. Епске песме, овако верно и овако невешхо окренуте у драматско прнказивање, губе много од своје леноте и свежине, исто онако као што би било са драматским призорима, када би их неко овако верно и овако невешто окренуо у епско невање. За то је сасвим разумљиво, што међу овим скрпљеним призорима драматским утисак оставља само Љубомира Ненадовића драматски одломак Сабор у Ерушевцу. За своје ђачко позоршпте писац је израдио само два састава: гусларску песму о ХајдукНељку, која је бедиа, и драматску слнку о устанку на дахнје, која има подоста живих иесничких слика. Две основне грешке налазе се у овом покушају: нити ученицима основних школа доликује приказивање онога што није из дечјега живота, нити су ови драматски призорн, како их је нзрадио саставља.ч, нрнродна забава за децу основних школа. Моје је мишљење, да овај и овакав ннз драматскнх призора, објашњен комичним ФотограФСким снимцима, не треба пустити, да се као дечја књига поклања ученицима основних школа о годишњим испитима. Непромишљен рад овога учитеља не може имати никакве вредности ни за његове другове, те овој књизи, када би била штампана, не би могло бити места у књижницама основних школа. 26. маја 1904 год. Београд. Захвалак на ловереву Милутин К. ДрагутнновиК ироФесор II београдске гимназије РоФерат г. Михаила Сретеновића гдаси : Г<лавном Просветном Савету Главни Нросветни Савет, послао ми је, на преглед и оцену, књигу у рукопису: „Грљанско Ђачко Позориште Х.ајдук Вељко", коју је за децу прибрао и удесио г. Вукашин Ноповић, учитељ. Ја сам, поверени ми посао свршио, и част ми је поднети Главном Про светном Савету, своје мишљење о истој. Књига ове врсте ми имамо врло мало. Све би се оне могле иа прсте избројати. Дечјој позоришној литератури, код нас, до данас врло се мало — готово никаква — иажња обраћала. Позоришне представе за децу, код нас су врло ретке. Писци позоришне, дечје литературе, још ређи.... Зашто је