Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

279

то све тако, код нас, ја нс знам. Ади знам, и тврдо сам уверен: да је свакоме позната велика и неоспорна корист, коју деца — ученици имају, од гледања ваљаних позоришних представа, које су за љих удешене. Мене је веома обрадовало. кад сам ову књигу добио на преглед, јер се њоме богати, врло оскудна наша позоришна дечја књижевност. Да ли ова књижица, оваква каква је, одговара ономе, за што је намењена, увидеће Главни Просветни Савет, из овога мога реФерата. * Садржина књиге: „Грљанско Ђачко Позориште Хајдук Вељко", ова је: 1. Посвета Бесмртном Вожду Карађорђу и Хајдук Вељку, у спомен Стогодишњице. 2. Место предговора. 3. Песма о Хатдук Вељку. 4. Песма „Моје село". То би могао бити, први део ове књиге, који је украшен сликама: ЕараЂорђа Петровића, Његовог Величанства Ераља Петра I, Љеговог Височанства Престолонаследника Ђорђа, Ђачке групе, и на корицима Хајдук Вељко. Казаћу само неколико речи о овоме, првоме делу књиге, па ћу одмах прећи на други, који је и главнији. 1. Врло је лепо, што је писац, ово делце, посветио сенима наших великана: Еара-Ђорђа и Вељка. Та посвета, у спомен стогодишнице, коју смо ове године нрославили, може и треба да остане и у књизп. Овде писац пма да поправи само једну иогрешку, и да место „вождем", како је он написао, напнше „ вождом", како треба написатн. 2. Нредговор, у коме нам писац износи: шта га је побудило, да установи ово позориште; шта даље намерава радити; неколико тачака из живота Ђачког Позоришта, и напослетку, захвалност онима, који су га ободрили, да ову књигу изда, — могао би и остати у књизи. Али, ја држим, да књига не би ништа изгубила, кад би се он изоставио. Књига је намењена деци, а то све, о чему предговор говори, деце се ништа не тиче. 3. Песма о Хајдук Вељку да се изостави, да се цела избрише, јер њој лека нема. Та песма није ништа. То је нешто врло невешто скрнљено, а садржина је, готово шаљива. Ја, признајем, не знам чија је ово песма, али, чија је — да је, она неваља. Да би се Главни Просветни Савет уверио, ево је у целинп: „Песма о Хајдук Вељку" „У хиљаду и осме стотине Летописа једанесте године. Еада Вељко у Ерајину дође И са њоме заповедат' пође, Еара-Ђорђу он заповест слуша, Од московске никад не уступа, С Русима се лепо саглашује, За Србију добро уређује. Јао тужни и жалосни Турци! Шта ли ћете, кад вам дођу вуци, II лавови српски соколови, , Еад вас стану по свуда терати И утробе ваше раздирати?