Просветни гласник

280

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Онда ћете Хајдук Вељка знати И његову десницу познати. Кад је било месеца октобра Хајдук-Вељку сва је војска добра, Сва је рада и весела била И ка боју свагда је готова. Сви будите спремни и готови, Нека пођу с нама и топови. Па пођоше у име Господа, Који прима славу у свако доба. Засвираше свирке свеколике, Издавају гласе превелике. Кад је било близу код Видина. Они чуше Пазваџина сина, Да ће и он у иоље изићи, С Хајдук-Вељком мегдан поделити. Кад потрча Мллутин дората, Љуто беже Турци иреко врата; Кад потрча Пазванџић ђогата, Паде и он и коњ преко врата, Остаде му тарабулус шара, Ту је бцла мала турска Фала, Отрчаше Турци без обзира, Да казују код њеног везира.... Тако гласи та песма, која најмање говори о Хајдук Вељку, и ако тај наслов носи. Код врло лепе песме г. Мил. Ј. Митровића: „Хајдук Вељко", узимати овако, којешта, нема смисла. Ако се хоће, да у књизи буде песма о Хајдук Вељку, нека се узме песма г. Митровића, коју и деца могу разумети. 4. Песма „Шоје с?ло", такође да се изостави. Не за то што није добра, јер је она врло добра, но за то што је деци и сувише позната. Та песма находи се у свима „Ђачким Песмарицама", а находи се н у Читанкама за II и за III разред основне школе. Толико о првоме делу. * ❖ ❖ У другоме делу ове књижиице, драматисаие су народне песме, као и неколико песама наших песника. Драматисаних ствари има свега десет на броју, и то: три народне иесме и седам других песника. Прегледаћемо их редом, како су и у књизи. * 1. „ Устанак на Дахије 1804 год., алегорија у 4 слике". Ово је инсценирана народна иесма. Ствар је лепа, врло лепа, али невешто инсценирана. Ту треба поправити овако: Другу слику спојити са ирвом. Гуслар, чим прими гусле од виле, изговори свој монолог, седне и отпева песму (не целу): Почетак бун,е на Дахије". Та слика да се заврши песмом: „Устај, устај, Србине", коју би отпевао народ.