Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

281

Трећа слика „Дахије", да буде друга. Она може остати оваква каква је. Четврта пак „Устанак", поетала би трећа. У овој слици, а у говору Главашевом, има једна бесмислена реченица. Она у рукопису гласи: „Ја сам вик 0 ио гори се вуКи". Та реченица може ее поправити овако: Навик'о сам ио гори се вуКи. Сем тога, у овој „алегорији", нису именована сва лица, која играју, но се само вели: „Четири дахије". Треба дакле у лицима забележити њихова имена, да се зна који играју. Барјактар, Танаско Рајић, не говори ништа. Лица, која не говоре, и не пишу се у листу. Треба га, дакле, из лица избрисати. Кад се учиие те поправке, биће ствар добра. * 2. „ Гусларева.; смрт, иојава у три слике". Ово је инсценирана позната лепа песма Змајева. У ствари ово је само једна слика. Писац пише: „појава у три слипе", а оно је обрнуто, и треба да се напише, кад се већ хоће: слика у три појаве. Он као да не зна разлику између „слике" и „појаве". У ту погрешку редовно је падао, кроз целу књигу. Ова је слика добра, и може остати. Писац има да поправи, што је погрешно ставио у говор гуслару, а то треба да говори Топал-паша Ево тога места: Топал-паша (бесно) „Нудер исино!" Гусдар „Не, не тако ВеИ старино драга". Све ово што говори гуслар, треба да говори Топал-паша. Таква је и песма и онда би то место овако изгледало: Топал-паша (бесно) Нудер исино!... (благо) Не, не тако, ВеК старнно драга" Гусдар (полако) „ У чијој су руцц гусле У тога је снага". Остало је све добро, и може остатп. * 3. „Ћак Шилован, иојаеа у две слике". И ово је, опет, само једна слика. То је једна међу најлепшим песмама г. Мих. Јовића, чшје се песме, ове врсте, сасвим приблпжују народним песмама. Али, на жалосг, тако лепа