Просветни гласник

282

ДРОСВЕТНН ГЛАСНИК

песма, врдо јс невешто инсценирана. Биће ми жао, ако је писац не поправн, а може се поправити. Погрешно је, и смешно нзгледа, кад ђак Мидован оде, па се истог тренутка врати и прича како је уходио Турке. Између оддаска и повратка његова, треба да прође мадо времена. Да бн се испунида та пауза, може се још нешто додати (чега у песми нема). То би могао говорити или Чупић, иди који од његових војника. Могао би иисац, за то време док Ђак Милован уходи Турке, извести на сцену мајку његову, која долази да обиђе сина; доноси преобуке и понуде; кука за сином, кад.јој кажу, да је отишао да уходи Турке и т. д. и т. д. г !'ек после тога, да се врати Милован и да прича шта је урадио. Овако како је, без поправке, сцена не може остати. * 4. „Под Шедведником, иојава у једној слици". Ово је врдо лепа, шалозбиљна песма Чика Љубина. Лепа песма, па лепа и сцена. Без поправке може остати оваква, каква је. * 5. „Мрве хлеба, иојава у три слике" (опет). То је песма Чика Љубина. Немају ту „три слике", него имају само две сцене. Прва је оддазак Мићтнов, а друга је повратак његов с бојишта. Према Ј -оме другу и трећу „слику" треба спојити у једно. Иначе, „Мрве хлеба", одлична је песма, и може се извести у дијалогу, овако како те инсценирана, са овом поправком. * 6. „ Груда земље, иојава у две слике" И ово је Чика Љубина песма. Нема овде „две слике", но је прост дијадог између Султана и Муктар-паше. Једна погрешка, која се провлачи, кроз-сав ова.ј посао пншчев, у цедој књпзи, то је: што нигде не прописује радње. Све што се на позорници има радити и урадити, треба написатп. * 7. „Селим иаша, иојава у две слике". Опет Чика Љубина песма. Овде је писац пао у једну велику иогрешку. Он, у овој сцени, даје маси војника, да заједнички, у хору, изговоре до близу стотине речи. То је апсолутна немогућност. Тим би се направила таква ларма и збрка, да се не би знало — што наши рекли — ни ко пије, ни ко плаћа, и ништа се не би лгогдо разумети. У ту грешку два пут пада, и дуг говор меће у уста гомили, а то не бива. Гомила може рећи две-три речи, али да говори читаве говоре, то не. Место што је написао: „Војници (говоре)", треба то да даде, да један војник говори. Остали, пак, могу одобравати вегов говор, речима: Тако је! То маса може рећи. Кад се тако поправи, и ова сцена моћи ће поднети. * 8. „СенковиК Иво и Ага од Рибника, иојава у три слике". То је једна од наших лепих народних песама. И овде су потребне неке поправке. У првој „слици" — како писац вели — Ива одлази на мегдан Аги од Рибника. Он је ту, на сцени; види писмо које је Турчин донео: слуша га, кад му отац, Сенковић Ђурђе, гласно чита, па, поред свега тога, пита оца: „што сузе ирољ"ва" ? То не може тако остати. Иво не треба да је на