Просветни гласник

РАДЊА ГЛАЈВНОГ ПР0СВЕ1Н0Г САВЕТА

283

сцени, док се писмо чита, но да посде дође, кад му отац прочита нисмо и почне плакати. У трећој „сдици" треба поправити: да Иво не излази одмах на сцену, но да је ван ње, док отац му и мати говоре, не познавши га у оделу Аге од Рибника. Тек кад ТЈорђе потрчи, да га погуби, он, бежећи, да изиђе на сцену и говори: „Бог ми с тобом, родитељу Ђорђе" и т. д. Еад се тако поправи, биће добро. * 9. „Сабор у Ерушевцу, иојава у две слике". И ово ,је Чика Љубина песма. И ово је, у ствари, само једна слика — Сабор у Крушевцу. Код писца, у „другој слици" (а то је појава) говори сам Кнез Лазар и — ништа више. То треба поправити овако: војводе, кад изговоре: „ Да саасемо царство, ил' умремо славно" — да оду са сцене, а Лазар да остане сам и да говори свој монолог. Само та мала поправка, иа се добија једна депа слика. ❖ 10. „Цар и Милош Чобанин, оиет: иојава у три слике". То је народна песма. И овде је нисац пао у погрешку као и у „Седим-паши". И овде он, велики — дугачак — говор, даје да говоре заједно, у глас, „чобани". То треба поправитп, и тај говор дати, да говори један чобанин. Другу „слнку" треба разрадити. Треба на сцену довести једног Турчина, коме ће цар наредити, да Милошу даде све што је искао: „разломљена коња, захрђалу сабљу, и т. д." Кад Милош оде, цар остане сам, и кроз прозор носматра, шта Милош на пољу ради. С поља да се чује адакање Турака, па тек онда, да се Милош врати, као иобедилац. Овако, како је писац инсценирао, не ваља, и не може остати. 0 овим јс завршена књига, а и наш преглед. II овај одељак украшен је сликама. Њих има двадесет и две на броју. То су, Фотографски снимљене, поједине сцене, у инсценираним комадима, онако, како их његови ученици изводе, а у костимима, са којима располаже „Грљанско Ђачко Позориште Хајдук Вељко". ❖ * ^ Из свега овога, што сам до сада рекао, Гдавни Просветни Савет, могао је увидети: да ова књига, оваква каква је у рукопису поднесена, не одговара своме задатку. Мишљења сам: да се рукопис врати вредноме и иредузимљивоме писцу, да га по примедбама поправи, а то је лака сгвар. Његово поправљено дело, добро ће нам доћи. Враћам рукопис и приложене слике. Главном Просветном Савету благодарим на поверењу и остајем: 18-Х1-1904 год. Београд. Захкадни, Мнх. Сретс-новнћ учитељ у Кнежевцу Нрема овим реФератима г.г. реФорената Савет је одлучио: да се ова квига не може употребити ни за ђачке књижниде ни за покдан.ан.е узеницима народних шкода о годишњим иепитима.