Просветни гласник

284

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИПК

Г.г. Милутину К. Драгутиновнћу и Михаилу Сретеновићу, у имо хонорара за рвФеровање о овој књизи, одређено је по двадесет (20) динара. IX Прочитан је ре®ерат г. Владимира Д. Стојановића, проФесора, о књизи: „П.ганинка", коју је поново у рукопису поднео г. Раша Митровић, учитељ, и молио за одобрење да се она може употребљавати за поклањање ученицима народних птк ола, о годишњим испитима. РеФорат г. Вдадимира Д. Стојановића гдаси: Г<лавмом Просветном Савету Прегдедао сам Планинку, књигу у рукопису коју је саставио Раша Митровић, учитељ и наменио за поклањање ученицима осиовиих школа о испитима, и част ми је поднети Савету своје мишљење о њој. У току прошле школске године прегледао сам био више књига са оваким истим смером и подносећи Савету своје мишљење о њима, ја сам код свих истакао мање више исте недостатке, недостатке, који им не дају права да уђу у ред праве дечје лектире каква се она данас теоријски захтева. Међу овим књигама била је и Лланижа, књига у рукопису, коју су саставили били „Земља и Камен" и наменилп истом смеру. И ова је књига поред општих недостатака, које имају скоро све оваке књиге, имала још и својих посебних, које сам побројао у свом реФерату. Просветни Савет је тада на основи тога донео одлуку да се та књига таква каква је не може употребљавати за намењени циљ. Ту исту Планинку, коју је сада поднео Раша Митровић прегледао сам поново и нашао сам и да није у свему поправљена по ранијим примедбама и да има и неких нових погрешака. Тако: 1. Ппсац је и даље оставио: Чиме су ее играла деца у старо доба,. Оче наш , Св. Сава и еиромах од којих прва неће бити од интереса за децу основних школа, а друге две пропагујући за једну врлину допуштају грешење о другу 2. Задржао је и даље неке раније песме, које су веома слабе, као што су особито оне од Расинског. 3. Међу садашњим причама има их сасвим извештачених као што је Радознала Марија и Тражила среИу. А Поје и чудновати џин је бесмислица једна којој не приличи она иоука на крају. Таква је бесмислица и Поштуј ту1)е заиовести. 4. Народне пословице нису добро одабране. Међу њима има их које нису лепе нити су за децу, као нпр.: Бићу псето, па да би сламу јео. Газнм земљу, док она мене није. Глава му град чувала. Док је деђа, биће самара. Много је мачку говеђа глава. Прошао кроз воћар, па га ударила шљивова грана. Ту ми ракнју пеци. И др. Има и неколико језиковних погрешака које су у књизи подвучене. Према свему мишљења сам да би требало ову књигу препоручити. за оно чему је намењена, ако се поправе наведене погрешке. 11-Х1-1904 год. Главном Цросветном Оавету Београд. дахвадан на поверењу Влад. Д. Стојановић прОФ.