Просветни гласник

РАДН.А Г .1АВН0Г НРОСВЕТНОГ САВЕТА

291

шко.ш, које су писци иоднели министарству џросвете и црквених послова на расписани стечај од 3. маја 1904. године, ПБр. 5349. Савет је одлучио: да се умоде г.г. Светисдав М. Максимовић, проФесор, и Михаидо Мидошевић, учитељ из Београда, да, с г. Павдом Ј. Поповићем, ванр. нроФесором Ведике Шкоде, комисијски што пре прегдодају све поднесене читанке за III и IV разред основне шкоде и да Савету поднесу мишљење: која се од њих као уџбеник може унотребити у трећем, а која у четвртом разреду основних шкода. VIII Прочитан је реФорат г. Ср. Пашића и г-ђе Настасије 0. Гдушчевићке о квалиФикацији г-ђице Миросдаве А. Цветковићеве, свршене ученице Фундикдијевске шкоде у Кијеву, која је молида за место учитељице у Вишим Женским Шкодама. Пошто јо овај роФерат ненотнун и није довољно одрођен Савет је оддучио : да г. д-р Чед. Митровић, редовни чдан Савета, прегдеда документа г-ђпце Цветковићеве и да Савету поднесе потпун реФерат из ко.јега ће Савет моћи увидети: да ди молитељица према закону о уређењу Внше Женске Шкоде има пронисне квалиФикације за учитељицу ове шкоде и из које групе нредмета. IX Црочптани су реФерати г.г. Павда Ј. Поповића и Јована Миодраговића о поновном прегледу књиге у руконису : „Теоријска и практична педагогија" од Г. Компјере-а, коју је с Француског превео г. Гиста Огњановић н молио да се овај његов нревод одштамна о трошку министарства просвете и употреби као уџбеник у средњим школама. ГеФерат г. Павла Ј. Поповића гдаси: Главном ГТросветном Савету На питање Главног Просветног Савета од 15. пр. год. СБр. 180 „да ли је г. Р. Огњановић свој превод /Геориске и нрактичне недагогије" г. Компејреа „поправио према ранијпм напоменама" рсФерепата, част ми је одговорити ово: Еолико сам могао прегледати без поређења с оригиналом, који ми није послат, г. Огњановић је поправљао свој превод према напоменама г. Миодраговића и мојим, и усвајао онај текст које смо ми на маргиналима текста бележили, у колико смо то чинили. Он је усвојио још једну генералну напомену, н ако није кроз текст нровео поправке у њеном смислу; та му .је напомена нрепоручивала да имена страних писаца транскрибује према изговору, и ћири.оидом. Али г. Огњановић ипак није успео да прнлагоди свој нревод нрема једној од главних напомена наших која се односи на цео текст; то је напомена да свој превод учини тачнијим, чистијим, разумљивијим. У делу је остало још тешких по стилу места, и Фраза које нису одмах разумљиве и пригодне. У Француском језику има пуно Фраза и конструкција које су, према његовој књижевној израђености, потпуно природне и неусиљене,. а које би, дословно преведене, у нашем језику који није толико књижевно израђен, изгледале неприродне, смеле и не одмах схватљиве. Да се оне лепо игосвЕтни гласник , I. књ., 3. св., 1905. 20