Просветни гласник

11ЛУ1СЛ II НАСТАВЛ

301

изиђите у ред! — Хајдете сад за мном! — — — Иутем ваља водити ученике полако и четпће их заустављати и показивати им све, што ма зашто било вшне нада у очи и што ће требати да се на тој линији забележи. На извесној згодној тачки тога пута ваља се зауставити н прегледати свз жто има на тој линији да се запамти. Онда прећи на другу линију и разгледати све и на њо.ј. Ако ииа виихо оваких линија и ако су оне дуже, нпр. у већим градовима, онда се шетња може прекинути н наставити други пут у другом правцу. У Београду је то најтеже. С тога се ту учитељ мора ограничити на главне улице и најглавније знаменитости у њима. Најпосле добро је изабрати у самом месгу или у најближој околини једну највншу тачку, с које ће се све лепо видети. С тс тачке добро је да деца нс само погађају поједине улице него и да казују које споредне у њих улазе и које су у њима јавне грађевине и знаменитости као и веће нриватне установе или места вредна помсна. Ако би у месту било више оваких тачака, онда другом приликом овако исто посматрање ваља учинити и са њих. И што се год бољс уоче поједине тачке и главни правци улица и реке, то. ћо бити јасни.ја слика у души дечјој о месту у којем живе, и у толнко ће после лакше бити деци да га нацртају. Неки учитељи покушавају и да цртају на брду, и то најнре на земљи па после ученици црта.ју на таблицама. И доиста се ово може нрепоручити. Јер деца овде не измишљају и не цртају по сећању него прецртавају оно што виде. Само што је децн овде тсшко да уоче и издвоје главнс ствари и да ухвате ред којим ће ићи. Али за то је наставник ту да им номогне. А кад се само обележе главни правци и главне тачке, онда је после лако поткивати. ■#г Ми смо добро разгледали све што има у нашем граду или вароши (селу) и како он лежи. Видели сте главне улице (или путеве) и како река (или поток)... протиче кроз њега (или иоред њега). Видели сте и све веће куће и важније грађевине. А ономад смо на брду Н... огледали и да то све нацртамо. Али то је било саио зато, да боље видите и запамтите оно што је главнијс. Сад ћемо тек, овде у школи, лено да нацртамо све што има најглавније у овом нашем месту... — Али зато клупе морају да стоје сасвим другојаче. Зато самја наредио, да се оне окрену овако. На коју сте се страну сад окренули? (Северу). Која је страна иза вас? — А шта вам је с десне стране? А с леве ? — Сад добро пазите! Наиравите насред таблице једну тачку! — То нек јо средина школе (где се укрштају конци). Забележите сад овај северни зид пред вама, али мали, веома мали; ево оволики! — Сад овај јужни! — Који је већи? — Сад овај, источни! Сад заиадни! — Обележите сад, шта је иза њих, на целој згради! Сад обележите улнце (или путеве) око школе! Забележите шта знате