Просветни гласник

474

ПРОСВЕТНИ ГААСНИК

вољна игра. Но с друге стране не треба опет себи уображавати, да се може деди штогод допринети тако играјући, јер учење није игра, већ -напрезање, рад. Напротив дозволи ш се деци слободно игран>е г јурење •и превртање, тада ће она постати не само тедесно окретна, тада после оваке игре наступа не само здрав одмор, него се деца тиме развијају и душевно, пошто се уче пажњи, схватању, мишљењу и измишљању. Дакле нека се мања деца не предусрећу никад нспријатно и набусито ако и кад она захтевају једно парче папира (хартије), дрвета иди конца, ,да од тога направе себи ма какву играчку; него нека им се даде, ако она то желе, још и назначење, како она морају прихватити посао, а после то оставити даље њиховом личном измишљању и њиховој способности. За одрасле једва има које слађе од посматрања деце у њиховим играма, како су она тако душевно весела, тако срећна у некој ситници и маленкости, као и кад вуку за собом један шст хартије на концу или га пуштају горе у вис изнад себе у виду такозваног „змаја," кад намештају неке справице или се играју школе итд. Ту им се мора завидети за њихово задовољство и њихову ведрину и веселост. Истина она могу тада својом виком одрасле и узнемиравати; али ови морају ово научити да подносе, јер и дечије игре имају своје неоспорно нраво и показане користи по њихово телеспо и душевно развиће и здравље, а да се и не спомиње још и то, како су и они сами били негда деца и све ово махом чинили у своме детињств>, и да баш за то срећни и добри људи не кваре деци ове њихове нехармоничне радости. Посматрају ли се деца у игри, тада се врло брзо примети, да она оне играчке, које добијају сасвим готове, мање цене но оне, које она сама справљају себи. Ово је јасни покрет стварачког човековог духа, који хоће сам себи да ствара, што му треба. Отуда деца брзо покваре поклоњене им играчке, Јер се она брзо насите играњем са стварима, од којих се не да ништа даље направити. Радозналост да се види, шта баш стоји иза лутке, у лутци, иза пушке, у пушци итд., нагони децу да разруше и покваре добијену играчку, и тек кад су то учинила, она се обрадују, јер сад то постаје њихово дело. Ношто се дете лако умори, отуда оно обично не истраје дуго у .једном занииању, већ тражи почивку одмора, међутим оно се игра или предузима неки други носао, јер се мишићна снага детиња умори брзо. Ма да је наизменичио напрезање и рад телесних вежбања по органима баш природна потреба, то ипак остаје важан задатак васпмтачу да још зарана створи детету господарство (власт) над овом природном потребом. Ово се постиже с једне стране тиме, да се претерано иапрезање или одступање од реда изузетно допушта, али с друге стране и за то стара, да дечко задобије власт воље над природом, тако да дражење на делатност (радњу) не долази на њега с поља, већ од њјз-