Просветни гласник

473

правичан он задобкје себи тиме поверење својих васпитаника (питомаца) напротив неправедан укор не само да ништа не засграшава, ного штети и васиитачев углед. Јер ако васпитаник једном примети, да се васпитач љути, да је неправичан и напрасит, тада он изгуби поверсње у његову интелигенцију (разбор, памет), поштовање пред његовим ауторитетом, без кога он не вроди, и започиње у самоћи да га критикује и да се при свакоЈ изреченој му казни брани изговором иди гунђањем. Тада се развија онај небл.агословени однос, где не вдада тако нужан и потребан ауторитет а пијетет (поштовање) оставља се опет вољно судбини, где вдада само право јачега а сдабији опет држи то за дозвољено, да неједнакост силе отклони недозвољеним и нодоликатним начином, лажју и преваром. Дакле тако су незнатни но испољавањима они наведени обзири, ади тако важни и знатни могу они постати за целокупно морално стање васпитачево. За то не треба никад губити из вида, да неправда највише квари и деморалише и нагони на сва могућа неваљалства и злочинства и људе и мдадеж, пошто она није никоме мила и пријатна, и због овога ваља је се чувати и кдонити свуда и на свакоме месту као живе ватре. Ади да се одрже здрави сви делови тела, поред добре и здраве хране, треба за то и снажење и развијање истих, а ово се постиже оиет одмереним п правилним покретањем и телесним веџбањем. Јер се овим не само иобеђује и одржава неопходна радња (делатност). коже а тиме и магерија отклања множину болештина, но се повећава и ми. шићна моћ а с њоме у исто доба и осећање, моћи, свежине и душевне покретљивости. Како је често изоиачено домаће васнитање уопће, уче основни закони Дијететике, како их је поставио добро искусни Идел -р. Напрезање је ирактични принции (начело, закон) Дијететике веди он, али се сдаже у томе разјашњујући, да оно с једне сгране не сме никад прекорачити извесну мору, с друге страие да иосде овога мора настуиити свагда промена рада и почивка одмора. Радња појединих органа мора се свагда повећавати поступно тако да лакши посдови увек припадају јутарњим часовима; на раван начин напрезања иоступно опадају нред вече, тако да снавање онет опорави тедо. У овом нриродном закону промене рада и одмора дечије игре имају свој основ, јор се у н-има деца одморе од буди кога рада а ипак се одржавају у радљивости. Отуда треба деци дозвољавати и заштићавати игру а не забрањивати им је, међутим умешати се, да се игра удеси и уреди како ваља. Место обичних дечијих игара неки препоручују такозване „Фребелове дечије багите." Ади је ово више једностраност, која се не можо одобрити, из раздога, што се овде у овој игри намеће сврха поучавања; .јер сад игра није одмор и самоциљ, нјего је то онет час наставо (обуке) за децу а не слободна и нроиз-